OGRANIČENO NEOGRANIČENO

Krug, sfera, lopta, kretanje, zaštita ili verski ritual, sve u svemu, zakon termodinamike apsolutno je jasna i defitnitivan u jedinoj beskonačnosti (odnosno neograničenosti) koju za života svi živi mogu doživeti.

Filip Milošević

Znakovi i znaci 

Znak za beskonačno. Simboli zmija, zmajeva, mitskih bića okorelih krljušti, koji u metafori znaka osam (8), položenog ili uspravnog, jedu, odnosno gutaju sami svoj rep. U tumačenjima znaka, simbola i metafore koju u prenesenom značenju naučnici najrazličitijih oblasti iznose, najrelevantnije je ne zaboraviti inicijalni pokret, odnosno kretanje koje dovodi do pomenutog kao i svih ostalih znakova – kružno (cirkularno) kretanje.

Cirkularno kretanje i opisivanje kružnice definiše postojanje u i van vidnog polja. Ne ostavljajući simbol beskonačnosti kao zanemaren, već više kao elementarnu reprezentaciju kružnice koja je u jednom trenutku, uslovno rečeno, zavijena. U moru simbola i znakova, simbol beskonačnosti reprezentuje isto što i slovo O, nula ili šestarom opisana kružnica, u malo komplikovanijoj formi, te istog ne treba ostaviti zanemarenog, već ga definisati kao nepotrebnog, sudbina sa, za znak dalekosežnijim posledicama.

Savršenstvo kruga

Krug u dve dimenzije, ili loptasti oblici u tri, predstavljaju savršenstvo prirode, odnosno tendenciju svega u prirodi ka grupisanju na ovaj ili sličan način.

Sve u prirodi, podložno bilo kojim fizičkim, hemijskim, matematičkim ili ostalim zakonima, kao i u slučajevima odsustva istih (pr.vakuum), stvara ili pokušava da stvori savršen krug. Kaplja vode u padu, akumulirane veće ili velike vodene i ne samo vodene površine, jata riba i ptica, krda bivola, slonova ili virusi, materija kao takva od najmanje, ni elektronskim očima vidljive do planeta, zvezda i sazvežđa, sve se kreće kružnom putanjom u želji da končne sigurnosti, jer krug odnosno kruženje to i jeste – apsolutna bezbednost.

U uslovima niske gravitacije ili kompletnog odsustva iste i svih sila koje je čine, eksperiment sa kapljom vode pokazuje da se i u vakuumu najmanje čestice u minijaturnoj kapljici grupišu stvarajući savršenu loptu. Tečnost generalno, kao najposlušnija materija vidljiva okom i materija koju je moguće identifikovati dodirom, to čini i u slučaju da se u pomenutim uslovima izlije i više od male kapi ili nekolicine malih kapi, koje će se privlačiti i opet imati svojstvo potrage sigurnosti unutar kruga (loptaste tvorevine).

Veća količina tečnosti imaće,shodno tome, veće poteškoće pri kreiranju savršene lopte, ali će, uz konstantne oscilacije i nedefinisan oblik, težiti ka kreiranju nečega najviše nalik lopti, i što je količina tečnosti veća, ne linearno već eksponencijalno, nesavršenstvo će rasti. Stoga, u eksperimentima sa tečnostima u vakuumu, uz sva naizgled entropijska svojstva u većim količinama tečnosti, jasno se zaključuje tendencija ka grupisanju u potencijalno savršen oblik apsolutne bezbednosti.

Mehur 

U popularnoj terminologiji, mehur kao izraz koristi se za definisanje zaštitnog polja, usmerenog u svima pravcima a koji okružuje određeni objekat ili određeni subjekat.  Mehur je kružnog (dvodimenzionalnog), odnosno loptastog (trodimenzioalnog) oblika i svojstava. I ne čudi, planete su sličnog oblika, ako se uzme definicija loptastog nebeskog tela a ne ravne ploče. U umanjem prikazu od pomenutog, mehur zaštite mogao bi biti i na ramenima ljudskih bića, jer sferičan oblik lobanje, pogotovo ako se uzme profilni prikaz i pažnja usmeri na one delove odnosno kosti lobanje koji imaju namenu da upravo štite najbitniji organ u telu (mozak), a to su ocipitalna, parijetalna i frontalna kost, kreiraju, odvojene od ostatka kostiju lobanje, skoro apsolutnu sferu/loptu (kružnicu u dvodimenzionalnom prikazu).

Primeri vidljivog mehura su očigledni, od kojih su neki mehur od sapunice, mekur vazduha pod vodom i grupisanje samog vazduha u mehur u uslovima visokog pritiska, medicinski zaštitni mehur (arhaični pokušaj medicinske preventive odnosno neke vrste pokretnog karantina, korišćen u aristokratiji engleske ali i na lučnim prijemnim bolničkim centrima u irskoj sredinom devetnaestog veka).

Varijacije zaštitnog mehura

Loptasta zaštita ne mora pod obavezno biti vizuelno identifikovana kao konstanta. Naprotiv, postoje daleko mnogo više primera gde je ista isključivo osetna na pojedine trenutke i na pojedinim delovima koji definišu krajnji obim lopte.

Opisivanje kružnice u boksu i domet ruku jasan je primer. Direkt, posebno zadnji (cross), definiše krajnji domet ekstremiteta potpomognut kretanjem tela i izvijanjem ramena, leđa, kukova i stopala. Uzmimo da je najdalji domet horizontalno normalna postavka ruke ispružene u komparaciji sa podlogom. U slučaju da se zadnji direkt plasira za određeni stepen više, niže ili u neku od strana i pravaca, distanca se automatski smanjuje kružnom postavkom, a krajnji domet menja, zadržavajući isti obim (ukoliko se, na primer, glava posmatra kao igla šestara a ruke kao opisni krak).

Jasnije objašnjenje, ili bar očiglednije, uzmimo bitku ranog srednjeg veka, gde jedan od učesnika stoji, držeći obema rukama dugački mač (long sword), i okružen neprijateljima, mlati mačem vrteći se ukrug, usput maksimalno pružajući ruke. To bi bio primer savršeno opisane kružnice odnosno kružnog kretanja u defanzivne svrhe sa parcijalnom prisutnošću, jer je vrh oštrice samo na momenat na jednom kraju, da bi nastavio da se kreće po ivicama zamišljenog zaštitnog mehura.

U korišćenju kratkog, ivičnog oružja (short egdged weapon), poput borbenih noževa, u tehnici razvijenoj od strane instruktora IBBSA-a, u tzv. defanzivnom kretanju, pokret mora biti ofanzivan, invazivan čak. Drugim rečima, oštrica usmerena ka napadaču kreće se opisujući savršenu kružnicu, kretanje koje omogućava najadekvatniju eksploataciju karakteristika oštrog oružja, isto čineći efektivnim i efikasnim u svakoj tačci kretanja. Ove kružnice su manjeg poluprečnika od vitlanja mačem poput sekundare na satu, i idu u više pravaca, ali u skupini (cluster), čine nevidljivi ali osetni štit oko lica koje se ovom tehnokom brani. Tehnika je bukvalno nazvana opisivanje kružnice pri ofanzivnoj defanzivi.

Posebne varijacije i varijacje u grupnoj primeni

Leđa u leđa. Pojam koji je većina čuli, ali s kojim je upoznat onaj broj ljudi koji je prošao određenu obuku, vojnu, policijsku, taktičku, bezbednosnu, zaštitnu-ličnu-telesnu…

Leđa u leđa je pokušaj grupisanja nalik na ranije pomenuta svojstv veće količine tečnosti u nultoj gravitaciji koja teži da se zaokruži, konstantno oscilirajući po ivicama nesavršene kružnice/lopte. Poput grupisanja životinja, leđa u leđa, čak samo sa dva čoveka, može pružiti zaštitu ili privid zaštite kojoj se u grupi teži, bilo da se u asimetričnom sukobu dvojica suprotstavljaju većem broju ljudi naoružani vatrenim, hladnim ili bez oružja, odnosno samo rukama. Idući ka još minimalističkijem primeru, i jedan čovek, suočen sa većim brojem oponenata, ima mogućnost grupisanja, samo u tom slučaju sa okolinom (primer, leđa uza zid).

Studija koja je otišla najdalje u proučavanju cirkularnog grupisanja u uslovima asmetričnih sukoba pri urbanim dejstvima sprovedena je od strane IDF-a, i nazvana je CQC (close quater combat),ili u prevodu borba u bliskim (uskim) prostorijama, ili bliska borba. Ovo ne mora i nije primenljivo samo na tehnike u urbanim uslovima borbe, slično se može videti i u načinu grupisanja anti riotjedinica (jedinice za razbijanje demonstranata, ili u Evropi jedinice aktivne na stadionima protiv huliganskog nasilja).

Primetićete, pogotovo kod poslednjih, da je kretanje u takozvanom krdu, posmatrano iz ptičje perspektive, gotovo simultano pokušaju održavanja grupe u uslovno rečeno krugu, poput one tečnosti u nultioj gravitaciji, gde se ivice iste konsktano menjaju i talasaju, ali ostaju koherentne.

Možda se najbolji prikaz grupisanja u zaštitni krug može videti u jedinicama za pritvorena lica, odnosno apsolutnu asimetriju između broja pritvorenih i broja čuvara/komandira/ QRF-a (quick responce force), gde su drugopomenuti u brojčanom deficitu. Stoga se svaka interakcija, pogotovo unutar objekata, ma kakvi oni bili, u slučaju nužde, svodi na bazične tehnike CQC-a, čak i u dvorištima. Analizirajući brojne snimke ttakozvanih pobuna u zatvorima, lako se uočava sistemsko grupisanje čuvara, simulirajući životinje u krdima, jatima ili kaplje vode koje se spajaju u jednu veliku sferu.

Lopta/sfera/mehur – krug kao apsolutna zaštita

Imajući gorenavedeno u vidu, lako se shvata da savršenstvo prirode i ono na šta ista konstantno upućuje nije samo puka sila koja spaja krajnje periferije s centrom, sva tela, sigurnost i kroz istu prolongiranu egzistzenciju, nalaze u upravo takvom obliku, bilo da se radi, ponovimo, nioelektronski vidljivim telima za čije postojanje se samo spekuliše, kretanje vetrova, oblikovanje oblaka, grupisanje živog i neživog sveta i na kraju, samih planeta, koje u svojoj utrobi štite sferičnom kružnicom vrednosti ruda, poput lobanje koja radi isto.

Ali savršenstvo, zaštita i najlakši oblik za stvaranje (po određenim teorijama fizike), nije jedino svojstvo kruga. Kažem kruga zarad diskusije, naravnom, krug je, ustanovili smo, samo dvodimenzionalni prikaz lopte, sfere… ono što apsolutno definiše savršenstvo najjednostavnijeg tipa grupisanja jestenjegova beskonačnost. U svoj kompleksnoj jednostavnosti, ili jednostavnoj kompleksnosti koja tnije ali ima tendenciju da se kao takva predstavi, krug iliti kruženje, predstavlja apsolutni pojam beskonačnog kretanja.

A kretanje, nije definisano samo kao termodimamičko svojstvo, već preduslov za sav živi svet.

Kretanje

Ako se krene, korak po korak, pravo, naizgled pravo, čovek koji korača, opisivaće kružnicu koje nije svestan, i to ne ako je izgubljen pa se vrti u krug, ne. Hipotetički, ako se kreće besprekorno pravo, postavkom profilnog preseka površine po kojoj se kreće, opisivaće krivulju stopalima, udarajući joj još jedan korak po korak.

Možda je lakši primer plovidba. Brži svakako jeste. Savršeno mirna mora, dočekuju i ispraćaju jedrenjak koji plovi apsolutno pravo. Ali, on plovi pravo po svojoj odnosno pod svojom perspektivom, a perspektiva je realnost onomkojije posmatra, ali ne i apsolutan realnost. Jedrenjak će se, tačno je, kretati pravo po površini, ali, po bočnom, pomenutom profilnom preseku, on će kobilicom opisivati kružnicu zakrivljenosti Zemlje, pošto je jednom oplovi. Interesantno je da ne mora samo jednom.

Kako on neće, a verujemo da neće naleteti na kakav vodopad koji označava kraj sveta, jedrenjak će, teoretski, beskonačno dugo moći da se kreće okružujući Zemlju. Iako je Zemlja, kao što znamo i ako je verovati proračinima, ograničene površine, a to je 510.100.000 kvadratnih kilometara, ona zbog svog oblika postaje neograničena, i još jedna potvrda nepotrebnosti znaka za beskonačno pod običnim ili naizgled običnim krugom.

Lakši primer za shvatiti jestefudbalska lopta. Lopta pravog fudbala (evropskog), i lopta pravog oblika. Veličine 5, kakva je najčešće u upotrebi u ligama širom sveta. Fudbalska lopta, daleko je manje površine od Zemlje, ali se primenjuje ista formula (P=4πr2).

Aproksimativno, rasparana lopta, pokriće 0,6 kvadratna metra poda. Test je, a to možete i sami pokušati, sledeći: Uzmite hemijsku olovku, i sa jednog kraja povucita što savršeniju ravnu liniju dok ne dođete do drugog kraja pocepane lopte na podu. Opet aproksimativno, imaćete liniju od nešto preko pola metra dužine i više nećete imati površinu za pisanje.

Drugi test je isti, osim što se, umesto rasparane lopte, koristi čitava, naduvanaineoštećena. Uzećete istu hemijsku olovku, počečete vući liniju otprilike na istom mestu na površini lopte kao što ste i na onoj pocepanoj, i vući ćete hemijsku ispisujući što savrpeniju ravnu liniju ka dijametralno suprotnom delu. Kako lopta nema kraja, vući čete hemijsku olovku sve dok ista ima u sebi tečnosti za ispisivanje, čime će linija biti neuporedivo duža od one ispisane na istoj lopti, iste površine, samo na podu. Teorijski, ukoliko biste imali hemisjsku sa neograničenom količinom „goriva”, liniju biste mogli vući beskonačno.

Beskonačno, dakle, kao i jedrenjak koji bi beskonačno, na mnogo većoj lopti mogao ploviti, što dokazuje da u slučaju sferičnih tela, apsolutna površina ne utiče na pružanje beskonačnog kretanja, već to omogućava oblik.

Drugi vid kretanja

Za besknačno kretanje u krug, primer je i sat – stalno ide, nigde ne stiže ali ima neograničen kapacitet neometanog kretanja.

Kretanje u krug se smatralo kroz istoriju, od najdavnijih vremena, svetim činom. Bilo da su se praljudi grupisali oko vatre i u plesu uz muziku izvodili neki vid kretanja oko iste ne bi li se zagrejali ili umislostivili bogove, ili u modernijim vremenima, nešto što se stručno naziva cirkumambulacija (kretanje u krug oko svetog mesta).

Primeri u hrišćanstvu su obilaženje hramova ili crkava, budističko cirkulisanje sa ulaza ka izlazu u kružnom metodu i ujedno zavrtavanje cilindara koji kreću u svoje kružno kreatanje, ili najočigledniji, anualno, kružno kretanje hodočasnika u Meki.

Krug, sfera, lopta, kretanje, zaštita ili verski ritual, sve u svemu, zakon termodinamike apsolutno je jasna i defitnitivan u jedinoj beskonačnosti (odnosno neograničenosti) koju za života svi živi mogu doživeti.

Možda u teorijskoj fizici fali dosta, pogotovo u samoj teoriji vremenskih strela, koje ni imenom nisu adekvatne, specijalno ako uzmemo u obzir da je vreme, pa tako i njegovo kretanje, kao i svako drugo kretanje, samo privid, dok se u stvari, sve kreće u krug, sve, pa i vreme. I sve što se desilo, tek će se desiti kao što se već desilo sve što se treba desiti. Možda ne kroz formulu, već stihove:

Ono što nazivano početkom obično je kraj         

I stvoriti kraj znači stvoriti početak.

Kraj je ono odakle krećemo…

… Nećemo prestati da istražujemo,

I kraj svih istraživanja naših biće dolazak tamo odakle smo krenuli,                               

I upoznaćemo to mesto, po prvi put.

(Odlomak – T.S. Eliot)