Предвиђања показују да ванземаљске цивилизације треба да постоје, али ми их не откривамо. Ако не можемо препознати присуство различитих облика интелигенције на нашој планети, јесмо ли способни разумјети интелигентне цивилизације ван ње?
Проф. др Предраг Слијепечевић
Патимо од осјећаја космичке усамљености. Енрико Ферми (1901-1954.) један од највећих физичара 20. вијека, сажео је нашу, условно речено штреберску природу, кроз једноставно питање: Гдје су сви они? Предвиђања показују да ванземаљске цивилизације треба да постоје, али ми их не откривамо. Зашто смо једина интелигентна бића у космосу? Kарл Саган, још један велики ум 20. вијека, је сматрао да је судбина интелигентних цивилизација самоуништење.
Интелигентни ванземаљци, ако нас
икада посјете, би могли гледати на
наше планетарне рођаке много
позитивније него ми.
Али постоје и друга објашњења. Једно од њих везано је за начин на који видимо свијет и нас саме. Ово је вјечити проблем свих штребера. Превише смо опсједнути собом. Придајемо превелику важност властитом осјећају интелигенције. То нас чини слијепим за врсте интелигенције које практикују други облици живота.
А окружени смо интелигентним створењима с којима дијелимо планету. Сваки организам, од бактерија до слона, практикује интелигентно понашања. Ми не уважавамо довољно интелигенцију наших планетарних рођака. Међутим, интелигентни ванземаљци, ако нас икада посјете, би могли гледати на наше планетарне рођаке много позитивније него ми.
Планетарна мрежа
Хипотетички извјештај интелигентних ванземаљаца са Земље у њихову базу би могао бити у потпуности против наших очекивања. Интелигентни ванземаљци би могли закључити да је најинтелигентнији облик живота на Земљи микробски. Микроби су створили живу планетарну мрежу прије три милијарде година.
Окружени интелигенцијом (Википедија)
Микробска разноликост ствара све друге облике живота као што су биљке и животиње. Други облици живота су инфериорни у поређењу са микробима због осјетљивости на периодичне планетарне катастрофе и овисе о микробском еколошком отпаду. Начин живота биљака и животиња је симбионтска овисност о микробима. Микроби су створили интернет живих ствари који можемо звати органски интернет или органет. Најновији изум органета је космичка авантура.
Посљедњих неколико реченица извјештаја би могло да гласе:
Микроби су неуништиви. Због њихове потенцијалне отпорности на космичке услове ван матичне планете, вјероватно је да ће се микробска цивилизација проширити на оближње планете. Предвиђамо да је животиња која транспортује микробе са Земље само вектор који неће моћи живјети дуго на ванземаљским стаништима. Али, микроби без сумње могу. Микроби могу живјети на мртвим тијелима својих вектора док критична маса микроба не модификује своје геноме. Ово ће омогућити да нови мутантни облици микроба опстају у новим условима. Од момента појаве критичне масе микроби ће почети да раде на стварању органета на новој планети.
Овај научнофантастични сценарио служи да илуструје мој главни аргумент. Ако не можемо препознати присуство различитих облика интелигенције на нашој планети, јесмо ли способни разумјети интелигентне цивилизације ван ње? Врло мало људи узима микробе озбиљно. Можда би сви астробиолози требало прочитати дивну биографију микроба, „Микрокосмос”, коју су написали Лин Маргулис и Дорион Саган. Један читаталац је насловио његов кратки приказ „Микрокосмоса” са: „И мислили смо да смо супериорна врста …”
Микробски вектори
Човјек као микробски вектор који помаже ширењу живота са Земље у космос је сасвим добар нетелеолошки сценарио. Не укључује никакву натприродну силу. Све се темељи на принципима биолошке самоорганизације и дарвинистичке еволуције. Познато је да микроби имају моћ манипулације својим домаћинима, укључујући и нас.
Превласт микроба (Википедија)
Не постоји ниједна биљка или животиња на планети без микробиома. Наш микробиом и наше тијело су симбиотска заједница. У овој заједници постоји нешто што се зове „микробиом-пробавни тракт-мозак-осовина”. Микроби стимулишу ћелије цријева да луче серотонин који онда има ефекат на мозак. Све што микроби раде је стварање услова за њихову експанзију манипулисањем домаћина. Ми смо „само стока коју ће да вечерају”.
Ми смо само мале животиње
заробљене у мрежи биоцивилизације
којом доминирају микроби.
Недавно објављени компјутерски модел, подстакнут опажањима да микроби изазивају алтруистичко понашање њихових домаћина, показао је да микроби који подстичу алтруизам домаћина излазе као побједници у утакмици за ресурсе над микробима који то не чине.
Алтруистичко понашање потребно за ширење живота у космос би од астробиолога, астрофизичара и осталих захтијевало неку врсту жртвовања за добробит заједнице која жели путовати у космос. Жртвовање не значи нужно умирање. За опште добро могу се жртвовати друштвени и породични живот, егзотични одмори, професионалне промоције у одбрану исправних идеја итд. Чак се ни жртвовање живота не може искључити.
На примјер, кроз одбрану колективних вриједности у рату са супарничким земљама које желе покренути властиту космичку авантуру. Рат може бити само добар за микробе јер кроз конкуренцију повећава шансе да барем једна страна успије у космичкој авантури. НАСА је већ закључила да је међународна космичка станица контаминирана микробима.
Али кључна ствар је да горе наведени измишљени извјештај има смисла само за нас. СЕТИ и слични програми могу бити сувишни јер ванземаљске цивилизације никада неће „разговарати” с нама. На исти начин на који микроби не „разговорају” са нама данас. Чак и ако научимо „језик” интелигентних ванземаљаца, као што данас познајемо начела бактеријске лингвистике, то нам неће помоћи у намјери да доминирамо над новооткривеним ванземаљцима. Јер не можемо доминирати ни микробима.
Наша доминација над микробима је немогућа зато што постоји много више микробских генерација које упијају све врсте искустава кроз органет које ми још увијек не вреднујемо адекватно. Ешел Бен-Јакоб, израелски физичар и микробиолог, спекулисао је да чим једна група микроба развије отпорност на неки антибиотик, информација и хемијске инструкције за отпорност се преносе на цијелу планетарну микробску мрежу.
Биоцивилизација микроба је истинска глобална мрежа. Ми смо само мале животиње заробљене у мрежи биоцивилизације којом доминирају микроби.
