Kамење као што су варисцит и ћилибар коришћено је искључиво за прављење украса за тело. Док су монокристали кварца коришћени за израду врхова стрела и микросечива.
Археолози су на неколико праисторијских иберијских локалитета пронашли кристално оружје. Углавном су то микросечива, главе стрела и феноменални кристални бодежи. Могуће да су ови артефакти били маркери статуса у мегалитским гробницама пре 5.000 година. Недавна истраживања сугеришу да је шпански градић Валенчина била главни чвор у циркулацији егзотичних материјала током бакарног доба Иберије. У њих спадају слоновача, ћилибар, цинобер или кремен. Посебно се истиче оружје од кристала које представља статусни маркер, пише у раду.
У деловима јужне Иберије око 3.000 пре нове ере током бакарног доба развила се јединствена традиција за елиту која је користила оружје, провидног изгледа од кристала.
Већина праисторијских култура широм света производила је камено оруђе и оружје од криптокристалних материјала као што су кремен, радиоларит, калцедон, опсидијан, базалт и кварцит путем процеса познатог као литичка редукција. Литичка редукција је процес претварања камења или стена из њиховог природног стања у оруђе или оружје у каменом добу, најчешће.
Главе стрела од кристала
Ово се углавном радило ударањем каменог одбитка из језгра материјала помоћу „чекића”. У неким стратегијама, хватач кремена редукује језгро на грубу једноличну или бифацијалну предформу. Она се даље смањује коришћењем технике љуштења, преноси Heritage Daily.
Oружје за елиту
У деловима јужне Иберије око 3.000 пре нове ере током бакарног доба развила се јединствена традиција за елиту која је користила оружје, провидног изгледа од кристала. Током ископавања Долмен де Монтелирио у периоду од 2007. до 2010. године, откривен је кристални бодеж од око 22 цм украшеном дршком од слоноваче. Пронађени су и кристални врхови стрела. Бодеж је можда имао симболички значај, служио је за повезивање са прецима. Оно што је јако кључно јесте да показује напредну технику у литичкој производњи алата.
Углавном је пронађено у малим количинама у мезолитским гробницама. Иако је сировина била лако доступна широм региона, несташица кристалног оружја указује да су их само појединци високог статуса могли приуштити.
Kао сировина коришћење кристала за производњу алата/оружја у великој мери смањује функционалну употребу због мање флексибилне и крхке природе камена. Kамење као што су варисцит и ћилибар коришћено је искључиво за прављење украса за тело. Док су монокристали кварца коришћени за израду врхова стрела и микросечива. Горски кристал се у свом природном стању понекад користио као лична амајлија или привезак.
Оружје од каменог кристала углавном је пронађено у малим количинама у мезолитским гробницама. Иако је сировина била лако доступна широм региона, несташица кристалног оружја указује да су их само појединци високог статуса могли приуштити.
Црвене свештенице
Осим драгоцених артефаката, археолози су ископали остатке 20 жена, распоређених у круг као да су део масивног ритуала. У гробовима су се налазиле и многе друге ствари које су се могле користити у погребном обреду. Од богато украшене одеће до делимично очуваних златних оштрица. Анализа костију открила је да је вероватан узрок смрти – тровање живом.
Реконструкција сахране црвених свештеница (Ana García Martín)
На реконструкцији се може приметити да су свештенице биле обојене црвеном бојом и да су је користиле за све и свашта. Та црвена боја је минерал цинабарита (жива сулфид) и то је довело до њиховог тровања. Више о свештеницама у неком следећем тексту…
(Илустрације Miguel Angel Blanco de la Rubia)
(Све о археологији)
