Истраживачи са Универзитета Станфорд објавили су недавно резултате вишегодишњег истраживачког пројекта чији је основни циљ била евалуација близу седам милиона светских научника.
Аутори студије су креирали јавно доступну базу од нешто преко 100.000 најцитиранијих научника света, у којој се налази осам српских научника. Међу њима је пет академика: Иван Гутман, професор Природно-математичког факултета Универзитета у Kрагујевцу, Душан Теодоровић, професор Саобраћајног факултет Универзитета у Београду, Владимир Kостић са Медицинског факултета УБ, Зоран Петровић из Института за физику УБ и Никола Kоњевић, професор Физичког факултет УБ, а сем њих у овој групи су и Магдалена Ђорђевић из Института за физику УБ, Гордана Ћирић Марјановић, професорка Факултета за физичку хемију УБ и Ливија Цветићанин са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. Пласманом у ову групу наши научници су сврстани међу 1,5 одсто најбоље рангираних у свету.
Kако за „Данас” објашњава академик Душан Теодоровић, седам милиона светских истраживача рангирано је на основу више критеријума. Подаци о публикацијама и изворној цитираности су преузимани из базе SCOPUS. Методологија рангирања, коју су развили истраживачи са Станфорда, кажњава појаве вештачког подизања укупног броја цитата, као што је велики број аутоцитата и међусобно цитирање повезаних сарадника и колега организованих у мале међународне групе (тзв. „фарме цитирања”).
– Предложена методологија води рачуна о броју аутора на раду и покушава да спречи лажна ауторства, односно дописивање на научне радове оних који нису учествовали у истраживању. Значајно је истаћи да нова методологија рангирања води рачуна о укупном броју цитата, Хиршовом индексу, Хиршовом индексу модификованом због коауторства, броју цитата које има истраживач на самосталним радовима, броју цитата радова на којима је истраживач једини или први аутор и броју цитата радова на којима је истраживач једини, први или последњи аутор – истиче Теодоровић.
Он верује да ће предложена методологија за рангирање бити широко коришћена у свету, због досад најсвеобухватније анализе научних резултата, али и због угледа институције која стоји иза ње. Наш саговорник указује да ова методологија може да представља значајан путоказ академској заједници у процесу евалуације истраживача.
– Она представља све оно што је супротстављено идејама које је недавно промовисао председник Србије Александар Вучић, на предлог професора Стојана Раденовића, експресно проглашеног од стране режимске штампе за спасиоца српске академске заједнице. Најновије рангирање је на супротној страни моралне скале од лажног дописивања на радове и унајмљивања иностраних истраживача који би требало да своје резултате објављују под фирмом Универзитета у Београду, иако нити живе, нити се баве истраживањима у Србији – истиче Теодоровић.
Резултати истраживача са Станфорда су објављени у часопису PLOS Biology.
Гутман у 0,6 промила
– Посебно је значајно истаћи позицију академика Ивана Гутмана, који се по својим истраживачким резултатима налази на 4.439 месту међу 6.880.389 рангираних истраживача, што га доводи у друштво 0,6 промила најзначајнијих светских научника – каже академик Душан Теодоровић.
Чему рангирање?
Евалуација и рангирање истраживача се у свету све више користи у ситуацијама када се одлучује о постављењима професора, унапређењима или добијању истраживачких пројеката. Доношење одлуке о добијању професуре и напредовање кроз научна звања на светским универзитетима највише зависи од броја и квалитета објављених научних радова. У мање развијеним земљама и ауторитарним и тоталитарним режимима, рангирање и промоција појединаца и стварање „режимских научника” може да буде саставни део режимске пропагандне машинерије, указује академик Теодоровић.
Kао основна мера квалитета истраживача се најчешће користи обим цитирања објављених радова од стране других истраживача. Поред укупне цитираности истраживача, од 2005. године водећи светски угледни универзитети користе и Хиршов индекс као меру научне компетентности истраживача. Индексне базе Google Scholar, Publish or Perish, Web of Science и SCOPUS садрже податке о публикацијама, цитираности и индексу научне компетентности истраживача.
(Извор Данас)
(Фото ФоНет/ Огњен Стевановић)
