Неплодна, али очаравајућа земља Спиналонге, била је дом за стотине болесних људи изопштених од света.
Грчко острвце Спиналонга, на источном делу Kрита, називају још „Острво живих мртваца” и „Острво патње”. Док ниски тунел кроз који се и данас пролази по искрцавању носи назив Дантеова капија. Античко име Спиналонге било је Kалидониа, а наводно су јој данашње име наденули Млечани и састављена је од речи spina, што значи трн и longa, што значи дугачко. Под влашћу Млечана Спиналонга је била и након што су остатак Kрита заузеле Османлије, а када су Турци 1903. године напустили Kрит, Спиналонга је поново постала део Грчке.
Иако има богато историјско наслеђе, није му оно донело славу. Нажалост, познато је постало као – оствро губаваца. Спиналонга је од 1903. до 1957. године била једна од последњих колонија губаваца у Европи. У једном тренутку тамо је било становало скоро 400 становника. Лепра или губа хронична је инфективна болест позната од античког доба. Позната је и као Хансенова болест (HD), а изазива је бактерија Mycobacterium leprae или Mycobacterium lepromatosis, која се данас успешно лечи антибиотицима. Симптоми лепре су различити од пацијента до пацијента, а главни и најчешћи су одумирање нерава, оштећења респираторног тракта, коже и очију и промене на крвним судовима због згрушњавања крви.
Оболели губе осећај за хладно, топло и бол, па се често повређују. Раније, када медицина није била развијена, те повреде би се инфицирале, а тешке инфекције би доводиле до инвалидитета или смрти. Почетком 19. века о губи се није знало много, ни како до ње долази, ни како се лечи, и веровало се да је наследна. Међутим, када се показало да је заразна – пацијенти су одмах слати у изолацију. У Грчкој је изолациони центар био на острву Спиналонга. Постоји много страшних прича, посебно из времена када је тек почела да се формира колонија губаваца. Острво није имало инфраструктуру, а људи – често само са псоријазом – тамо су слати да чекају смрт у нехуманим условима. Заплашени болешћу и причама које су кружиле, локалци су место називали „Острво проклетих” и „Острво живих мртваца”.
У марту 1936. године један младић је променио судбину свих становника острва. Епаминондас Ремоунтакис, студент треће године правног факултета у Атини, након неколико година скривања и борбе са болешћу, био је принуђен да оде на острво. Млад и амбициозан, основао је „Братство болесних Спиналонге” у жељи да побољша услове живота пацијента. Свом циљу посветио је живот.
Први пут су куће на Спиналонги окречене, основана је јавна служба чишћења, чак су изграђени и позориште и биоскоп, док се на улицама често могла чути класична музика из звучника који је донирао један пацијент. После неког времена, на стигла је машина за производњу електричне енергије која је ноћу осветљавала улице. Полако, али сигурно, становници острва почели су да формирају заједницу која се није фокусирала само на преживљавање. Људи су се заљубивали и венчавали, чак и рађали децу која су одрасла на, а да никада нису заражена.
Број пацијената почео је да опада од 1948. године, кад су направљени први лекови за ову болест, последњи станар напустио је острво 1962. године. Данас је тврђава Спиналонга друго најпосећеније археолошко налазиште на острву Kрит – после палате Kносос.
(Национална географија)
