Јапански научници су установили да се најређа структура може сложити с молекулима воде у облику шипки и чворова. На крају су добили нешто попут структуре дворца из бајке.
Научници су на прагу откривања, односно доказивања, 18. врсте леда, пише „Њу сајентист”. Модерна физика је до сада открила 16 ледених стања, да би сада била надомак доказивања порозног леда у облику гела, врло ниске релативне масе.
У леду који познајемо као нормалан молекули воде се при опадању температуре у једном тренутку организирају у чврсту хексагоналну кристалну структуру. Евентуално у кубну структуру, уколико су такви услови с температуром и притиском у горњим деловима атмосфере.
Проверили су нешто више од 300
наноструктура и схватили да је у
правилу сав „ваздушни лед” био
стабилан на температурама око
апсолутне нуле и потом постајали
нестабилни како је температура расла.
То су једина два облика леда који се јављају у природи на Земљи. Одакле онда икоме идеја да би негде некако могло да постоји више врста другачијег леда?
Ако би се лед смрзавао на притисцима вишим од ових у природи, његова кристална структура била би гушћа него код нормалног леда. Уколико би се вода смрзавала на нижим притисцима, долазимо до ређих структура. Одатле и разлика већ и кубне у односу на хексагоналну структуру.
На крају структура може постати толико ретка, толико лагана да више наликује на ваздух него на чврсто стање. До сада су познате две врсте леда с малом густином. Фулерени су густоће 80 одсто обичног леда, облика су полиедара положених у кугласту структуру, зеолитски лед је између 50 и 90 одсто и подсећа на минералну структуру зеолита.
Поред тога, има их још 14 врста гушћих од коцкица које држите у замрзивачу.
Зеолитски лед је за ову причу посебно занимљив јер му је кристална структура попут лего торњева. А то је и разлог зашто су се Масаказу Мацумото и научници са Универзитета Окајама у Јапану неко време играли „Јенгама”, покушавајући да смисле како да добију лед кристалне структуре тако да и даље имају торњеве, али да они буду ређи од зеолитског леда.
Проверили су нешто више од 300 наноструктура и схватили да је у правилу сав „ваздушни лед” био стабилан на температурама око апсолутне нуле и потом постајали нестабилни како је температура расла.
Открили су да се најређа структура може сложити с молекулима воде у облику шипки и чворова. На крају су добили нешто попут структуре дворца из бајке.
Још је у компјутерски доказаним моделима, тако да сад вредно раде на слагању услова изразито ниског притиска и ниских температура тачно таквих које би од воде направиле овакву структуру.
Ово је пре свега корисно за разумевање физике молекула воде. А друго за откривање у којим облицима се вода може очекивати на егзопланетима, значи по свемиру изван Сунчевог система, на којима апсолутно сигурно постоје другачије врсте леда у природи.
(Извор Б92)
