МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ОТРОВНИЈА ОД ЦИЈАНИДА

Profimedia

Profimedia

Први пут је уочена 2012. године на Јадрану, а сада је његов чест гост.

Kлиматске промене су све уочљивије где год да кренемо. Један од таквих примера је и веома отровна сребрнопругаста риба крастача која је услед отопљења мора стигла и до Јадрана. Научници кажу да је веома отровна и смртоносна. Додају да се њен веома снажан и термостабилан отров, налази у кожи, полним жлездама и месу. Kонзумација ове рибе је из логичних разлога забрањена у Европи, међутим у Јапану се такозвана фугу риба и данас сматра деликатесом.

Шеф лабораторије за ихтиологију и приобални риболов Института за океанографију и рибарство у Сплиту Јаков Дулачић у својој изјави за медије рекао је да је ова врста веома распрострањена у Индијском океану, западном Пацифику и Црвеном мору. Позната је као миграторна врста, која је у воде око Хрватске обале доспела из Црвеног мора преко Суецког канала. Током времена је као веома инвазивна врста успоставила популацију у источним деловима Медитеранског мора где је постала једна од најопсанијих врста. У Хрватској је први пут уочена 2012. године код острва Јакљан које се налази код Дубровника, да би потом уследиле потврде присуства од стране рибара и локалног становнииштва и уз албанску и црногорску обалу.

Природњачки музеј из Дубровника наводи да је у питању врста која може да нарасте до 110 сантиметара, иако њена уобичајена дужина износи око 40. Њено станиште се налази на дубинама од 18 до 100 метара у близини коралних гребена. Научници апелују да је директан контакт са овим рибама – уколико је то могуће – најбоље избећи, јер поред отрова који је неколико стотина пута јачи од цијанида има и чељусти са зубима који могу нанети озбиљне повреде. Последњих година рибари са Kипра су сведочили да зуби ове рибе без проблема кидају мреже како би се дочепале оброка. Рибари такође тврде да су их виђали како у мрежама једу хоботнице, сипе и лигње, а и да је ова веома инвазивна врста одговорна за смањен улов од 50 одсто.

Да ово није једина врста која је преко Суцеког канала стигла у воде Медитерана говори податак да је до сада уловљено и испитано око 800 животињских врста међу којима се налазе и папигаче, козије рибе, тамне мраморнице и многе друге. Ипак, многи се слажу да је србрнопругаста риба крастача – Lagocephalus sceleratus, једна од најизазовнијих врста. Оне под утицајем климатских промена и повећаних температура мењају своје станиште и мигрирају у области где до скоро нису бележене. Kолико је озбиљан и отрован проблем у питању говори и податак са Kипра, где рибари који улове ову врсту добијају по 3 евра за килограм. Ове рибе се потом спаљују у посебним пећима, а процена је да се на овај начин годишње уништи око 50 тона ове рибе.

(Национална географија)

О аутору

Stanko

2 коментара

  • Pokušavate da okrivite ribu?! Jeste li vi normalni? Preteran izlov je problem, a ne gluposti poput ovoga što ste napisali: ” a i da je ova veoma invazivna vrsta odgovorna za smanjen ulov od 50 odsto.”
    Vi ste potpuno nei formisani kreteni i pišete koještarije zarad publiciteta kojeg nemate, jer ste vi sami “галаксија”. Morončiine..

    • Pretpostavljam da se ljutite samo na mene, a da niste pročitai izvr iz kojeg je preneta vest. Stanko Stojiljković

Оставите коментар