Појединци старији од 80 година са изванредним паћењем имају знатно дуже нервне ћелије или, како су их научници назвали, супернеуроне у одређеним деловима мозга, показало је ново истраживање.
Резултати студије објављене прошли тједан у часопису The Journal of Neuroscience открили су да су живци у подручју мозга одговорном за памћење, или медицинским речником енториналном кортексу, знатно већи код ових особа у односу на њихове когнитивно просечне вршњаке, пише The Independent. Истраживачи су објаснили су да ова категорија људи са изузетном вештинама памћења поседује неуроне дуже и од оних код просечних појединаца који су 20 или чак 30 година млађи.
„Чињеница да ове особе имају знатно дуже неуроне у односу на своје млађе вршњаке може значити да су тако велике ћелије постојале од њихова рођења и да су се структурално одржавале теком живота”, рекла је риководитељка студије Тамар Гефен са Универзитета Нортвестерн. „Закључујемо да су дужи неурони биолошко обеежје путање за својеврсно суперстарење.” У сарадњи с колегама она је открила да старије особе са оштријим памћењем немају абнормалну акумулацију протеина тау у такозваном неурофибриларном клупку, што је обележје Алцхајмерове болести. Подсетила је да се помоћу протеина тау може поуздано предвидети место будуће атрофије мозга код оболелих од Алцхајмерове болести годину дана или чак више година унапред.
За разлику од протеина тау, помоћу амилоидних плакова није се могло тако успешно предвидети место будуће атрофије мозга. Научници сматрају да протеин тау директније покреће дегенерацију мозга код Алцхајмерове болести од протеина амилоида. „Да бисмо схватили на који су начин и због чега неке особе отпорне на развој Алцхајмерове болести, важно је помно истражити post mortem мозгове старијих особа које имају дуже неуроне. Шта то њихов мозак чини јединственим? Kако бисмо могли искористити ове биолошке особине да спречимо развој Алцхајмерове болести?“ – питања су која је поставља Тамар Гефен.
У склопу истраживања научници су након смрти проучили мозак шест старијих особа које су имале одлично памћење, потом мозак седам когнитивно просечних старијих особа, шест младих особа и пет особа у раној фази Алцхајмерове болести. Гефен је објаснила да су изјерили величину неурона у слоју II енториналног кортекса, који чини шест слојева неурона послаганих један поврх другог, а важни су јер држе под контролом памћење. Истоцрмено су проучили и колика је акумулација протеина у неурофибриларном клупку. „Студија је показала да је у случају Алцхајмерове болести атрофија неурона у енториналном кортексу, једном од делова мозга одговорном за памћење и осет мириса, била карактеристично обележје болести”, нагласиал је Тамар Гефен. „Претпостављамо да је овај процес последица акумулације протеина тау у неурофибриларном клупку, што резултира слабијом способношћу памћења у старијем добу.”
(Индекс)
