Veruje se da su po veličini bile slične današnjim džinovskim.
Krajem miocena evropskim kontinentom su šetale pande, a sada je otkrivena nova vrsta koja bi mogla da pruži naučnicima odgovore na neka zanimljiva pitanja vezana za evoluciju ove životinje.Očnjak i kutnjak koji su iskopani još sedamdesetih godina prošlog na lokalitetu u severozapadnoj Bugarskoj, pogrešno su katalogizovani i završili u skladištu prirodnjačkog muzeja u Sofiji. Decenijama nalaz nikoga nije zanimao, sve do nedavno kada je muzejsko osoblje naišlo na neobične zube koje su odlučili da ispitaju.
Nakon analize istraživači su shvatili da su nekada davno pripadali drevnoj evropskoj pandi, ali ova vrsta bila je drugačija od prethodno otkrivenih.Agriarctos nikolovi, kako su joj nadenuli ime, imala je mnogo veće zube nego što je to uobičajeno za njene praistorijske rođake. Stoga se veruje da su one najverovatnije po veličini bile slične današnjim džinovskim pandama, a i da su poslednja vrsta koja je živela na evropskom tlu.
Paleontolog Nikolaj Spasov ukazuje na to koliko još malo znamo o praistorijskim životinjama i prirodi. Uprkos sličnostima u veličini između A. Nikolovi i džinovskih pandi, novoopisana vrsta „nije direktan predak savremenog roda”, ali je njen blizak rođak kako objašnjava Spasov. Međutim, verovatno je živela u drugačijem okruženju nego njeni moderni rođaci.Analizom sastava uglja u kojima su fosili nađeni, potvrđeno je da je to područje nekada bilo prekriveno močvarnim šumama. Drugim rečima, najverovatnije da je A. Nikolovi imala raznovrsniju ishranu nego današnje pande. Osim toga, njihovi probavni sistemi bili u stanju da prerađuju meso – baš kao kod drugih medeveda, ali su upražnjavale vegetarijansku ishranu.
Zbog čega se ovo desilo možda odgovor pružaju neke prethodne studije, koje su potvrdile da su džinovske pande prešle na bambus jer su drugi medvedi bili uspešniji lovci i polako ih ostavljali bez hrane. Stoga naučnici smatraju da je A. Nikolovibila suočena sa sličnim evolucionim pritiscima. Potvrđeno je da su njeni zubi mnogo slabiji od zuba džinovskih pandi, što znači da verovatno ne bi mogli da seckaju bambus, a još manje životinjske kosti.Kuda su nestale pande?Autori studije sugerišu da je A. Nikolovi, najverovatnije, na kraju miocena izumrla jer su klimatske promene uticale na njeno stanište i ishranu. Veliki deo močvarnih šuma je tokom vremena presušio i postao toplije područije, što je otežalo rast biljaka i izazvalo glad među životinjama koje nisu mogle tako brzo da se prilagode novim uslovima.
Ostaje nejasno da li su pande potekle iz Azije, pa su migrirale u Evropu ili je bilo obratno. Istraživači napominju da još nisu utvrdili vezu između džinovskih i drevnih vrsta pandi, a pošto najnovije otkriće pripada najmlađoj praistorijskoj vrsti odgovor na ovo pitanje će morati da sačeka. Studija je objavljena u Journal of Vertebrate Paleontology.
(Nacionalna geografija)
