Верује се да су по величини биле сличне данашњим џиновским.
Kрајем миоцена европским континентом су шетале панде, а сада је откривена нова врста која би могла да пружи научницима одговоре на нека занимљива питања везана за еволуцију ове животиње. Очњак и кутњак који су ископани још седамдесетих година прошлог на локалитету у северозападној Бугарској, погрешно су каталогизовани и завршили у складишту природњачког музеја у Софији. Деценијама налаз никога није занимао, све до недавно када је музејско особље наишло на необичне зубе које су одлучили да испитају.
Након анализе истраживачи су схватили да су некада давно припадали древној европској панди, али ова врста била је другачија од претходно откривених. Agriarctos nikolovi, како су јој наденули име, имала је много веће зубе него што је то уобичајено за њене праисторијске рођаке. Стога се верује да су оне највероватније по величини биле сличне данашњим џиновским пандама, а и да су последња врста која је живела на европском тлу.
Палеонтолог Николај Спасов указује на то колико још мало знамо о праисторијским животињама и природи. Упркос сличностима у величини између A. Nikolovi и џиновских панди, новоописана врста „није директан предак савременог рода”, али је њен близак рођак како објашњава Спасов. Међутим, вероватно је живела у другачијем окружењу него њени модерни рођаци. Анализом састава угља у којима су фосили нађени, потврђено је да је то подручје некада било прекривено мочварним шумама. Другим речима, највероватније да је A. Nikolovi имала разноврснију исхрану него данашње панде. Осим тога, њихови пробавни системи били у стању да прерађују месо – баш као код других медеведа, али су упражњавале вегетаријанску исхрану.
Због чега се ово десило можда одговор пружају неке претходне студије, које су потврдиле да су џиновске панде прешле на бамбус јер су други медведи били успешнији ловци и полако их остављали без хране. Стога научници сматрају да је A. Nikolovi била суочена са сличним еволуционим притисцима. Потврђено је да су њени зуби много слабији од зуба џиновских панди, што значи да вероватно не би могли да сецкају бамбус, а још мање животињске кости. Kуда су нестале панде? Аутори студије сугеришу да је A. Nikolovi, највероватније, на крају миоцена изумрла јер су климатске промене утицале на њено станиште и исхрану. Велики део мочварних шума је током времена пресушио и постао топлије подручије, што је отежало раст биљака и изазвало глад међу животињама које нису могле тако брзо да се прилагоде новим условима.
Остаје нејасно да ли су панде потекле из Азије, па су мигрирале у Европу или је било обратно. Истраживачи напомињу да још нису утврдили везу између џиновских и древних врста панди, а пошто најновије откриће припада најмлађој праисторијској врсти одговор на ово питање ће морати да сачека. Студија је објављена у Journal of Vertebrate Paleontology.
(Национална географија)
