„Kвадрат над хипотенузом, то зна свако дете, једнак је збиру квадрата над обе катете” – вероватно су вас у школи учили овим стиховима како бисте што пре запамтили чувену Питагорину теорему. Формула се везује за грчког филозофа Питагору и памти се генерацијама, али је исказ теореме био познат пре него што се математичар родио. Вавилонска плоча под називином IM 67118, која користи Питагорину теорему за решавање дужине дијагонале унутар правоугла потиче још из 1770. године пре нове ере.
Несумњиво да се Питагора сматра изузетном личношћу у математици и филозофији. У школској настави је упамћен по једначини а2 + b2 = c2, али идређени докази говоре да се Питагорина теорема (која се није тако звала) користила много пре самог Питагоре. У прилог томе говори и чињеница да постоји вавилонска плоча под називином IM 67118, која користи Питагорину теорему за решавање дужине дијагонале унутар правоугла. Претпоставља се да плоча потиче из 1770. године пре нове ере, дакле много врекова пре ного што је Питагора рођен (око 570. године пре нове ере).
„Закључак је неизбежан. Вавилонци су знали однос између дужине дијагонале квадрата и његове странице: d = квадратни корен од 2. Ово је вероватно био први број за који се знало да је ирационалан. Међутим, то заузврат значи да су били упознати с формулом – или, у најмању руку, са њеним посебним случајем за дијагоналу квадрата (d2 = а2 + а2 = 2а2) више од хиљаду година пре великог мудраца по коме је једначина добила име”, истиче математичар Брус Ратнер у свом научном раду на ову тему, а преноси Eiffel science.
Ово откриће није усамљен пример. Још једна плоча из периода од 1800. до 1600. године пре нове ере има квадрат с означеним троугловима унутра. Превођење ознака са базе 60, система бројања који су користили стари Вавилонци, показало је да су ови древни математичари били свесни ове формуле као и других математичких концепата. Није сачуван ниједан оригиналан Питагорин спис, све што знамо пренели су други посебно његови ученици.
„Питагорејско знање се преносило са генерације на генерацију усменом путем, јер је материјал за писање био оскудан. Штавише, из поштовања према вођи, многа открића до којаих су дошли приписивана су самом Питагори. Његова школа је практиковала колективизам, што је отежавало разликовање између Питагориног и дела следбеника. Дакле, право откриће одређеног Питагориног резултата можда никада неће бити познато”, наглашава Ратнер. Питагора са Самоса био је антички филозов и математичар, рођен око 570 године п.н.е. а умро је између 500. и 495. п. н. е. Оснивач је питагорејске школе посвећене неговању врлине и изучавању математике. Приписује му се да је први употребио име филозофија и био посвећен математици и музици.
(Илустрација Profimedia)
(Б92)
