Слушајући звуке неколико чекића, Питагора је наводно, према легенди, открио основе музике и њену корелацију са аритметиком.
Приче из живота Питагоре, чувеног грчког математичара и филозофа који је живео у 6. веку п.н.е., пун је фасцинантних занимљивости и догађаја. Иако је највише упамћен по теореми, постоје бројне друге анегдоте везане за његов живот које настоје да открију генијалност овог човека из антике: попут оне да је слушајући звук чекића у ковачници, филозоф успео да проникне у основе музике и постојање музичких интервала. Легенда говори да је Питагора једног лепог дана стајао испред ковачнице. Слушајући продорне звуке чекића док ударају у метал, он је дошао до спознаје да само склад надзвања. Од тог тренутка није могао да престане да размишља о узроку, па је отишао у ковачницу да детаљније проучи чекиће.
Филозоф је у почетку сматрао да је сама чињеница што сваки чекић звучи другачије, последица силе којом човек удара са њим, па је једина разлика била у мускулатури и снази ковача. Да би тестирао ову идеју, он је њих неколико замолио да размене чекиће, али на изненађење, схватио је да је погрешио: разлика у звуку који емитују чекићи била је у алату и није имала никакве везе са силом којом је човек са њим ударао. Тако је наводно прегледајући чекиће, схватио да сваки има различиту тежину и на тај начин открио фундаменталну корелацију између аритметике и музике. Тежина сваког од њих има прецизан нумерички однос и корелацију са звуком: однос тежине од 2:1 за разлику у звуку од октаве, 3:2 за квинту и 4:3 за кварту.
Иако је реч о најзанимљивијој анегдоти, која Питагору представља као великог мудраца који је само својим слухом успео да разоткрије музичке интервале, истина је како је највероватније лажна прича коју је сама питагорејска школа створила да би дала на значају филозофу. Стручњаци истичу да би за правилно утврђивање ових односа, биле потребне и жице; с друге стране, пропорције поменуте у анегдоти немају исти однос са тежином чекића и произведеним тоновима. Међутим, доказано је да су математичари Питагорејске школе користили четири вредности у миту о чекићима да покажу како је звук квантитативан и да се математички интервали могу израчунати без икаквих проблема уз помоћ одређене пропорције.
(Илустрација Eric Vandeville/AKG-Images(Profimedia)
(Национална географија)
