MEĐU IZMEĐU

PITAGORINI ČEKIĆI?

336 pregleda
Ilustracija

Slušajući zvuke nekoliko čekića, Pitagora je navodno, prema legendi, otkrio osnove muzike i njenu korelaciju sa aritmetikom.

Priče iz života Pitagore, čuvenog grčkog matematičara i filozofa koji je živeo u 6.veku p.n.e., pun je fascinantnih zanimljivosti i događaja. Iako je najviše upamćen po teoremi, postoje brojne druge anegdote vezane za njegov život koje nastoje da otkriju genijalnost ovog čoveka iz antike: poput one da je slušajući zvuk čekića u kovačnici, filozof uspeo da pronikne u osnove muzike i postojanje muzičkih intervala.Legenda govori da je Pitagora jednog lepog dana stajao ispred kovačnice. Slušajući prodorne zvuke čekića dok udaraju u metal, on je došao do spoznaje da samo sklad nadzvanja. Od tog trenutka nije mogao da prestane da razmišlja o uzroku, pa je otišao u kovačnicu da detaljnije prouči čekiće.

Filozof je u početku smatrao da je sama činjenica što svaki čekić zvuči drugačije, posledica sile kojom čovek udara sa njim, pa je jedina razlika bila u muskulaturi i snazi kovača. Da bi testirao ovu ideju, on je njih nekoliko zamolio da razmene čekiće, ali na iznenađenje, shvatio je da je pogrešio: razlika u zvuku koji emituju čekići bila je u alatu i nije imala nikakve veze sa silom kojom je čovek sa njim udarao.Tako je navodno pregledajući čekiće, shvatio da svaki ima različitu težinu i na taj način otkrio fundamentalnu korelaciju između aritmetike i muzike. Težina svakog od njih ima precizan numerički odnos i korelaciju sa zvukom: odnos težine od 2:1 za razliku u zvuku od oktave, 3:2 za kvintu i 4:3 za kvartu.

Iako je reč o najzanimljivijoj anegdoti, koja Pitagoru predstavlja kao velikog mudraca koji je samo svojim sluhom uspeo da razotkrije muzičke intervale, istina je kako je najverovatnije lažna priča koju je sama pitagorejska škola stvorila da bi dala na značaju filozofu.Stručnjaci ističu da bi za pravilno utvrđivanje ovih odnosa, bile potrebne i žice; s druge strane, proporcije pomenute u anegdoti nemaju isti odnos sa težinom čekića i proizvedenim tonovima. Međutim, dokazano je da su matematičari Pitagorejske škole koristili četiri vrednosti u mitu o čekićima da pokažu kako je zvuk kvantitativan i da se matematički intervali mogu izračunati bez ikakvih problema uz pomoć određene proporcije.

(Ilustracija Eric Vandeville/AKG-Images(Profimedia)

(Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar