Astronomi su pomoću moćnog teleskopa Atacama Large Millimeter Array (ALMA)u orbiti planete koja kruži oko daleke zvezde pronašli nešto zanimljivo. Naime, otkrili su oblak krhotina koji verovatno s planetom deli istu orbitu, a mogao bi predstavljati: a) gradivne blokove nove planete ili b) ostatke već formirane planete koji je doživela katastrofu.Ako se ovaj nalaz potvrdi, to će biti najjači dokaz do sada da dve egzoplanete mogu deliti istu orbitu. Orbita planete je putanja po kojoj se ona kreće oko matične zvezde. „Pre dve decenije teoretski je predviđeno da bi parovi planeta slične mase mogli deliti istu orbitu oko zvezde, da postoje takozvane trojanske ili koorbitalni planete. Prvi put smo pronašli dokaze koji idu u prilog toj hipotezi”, rekla je astrofizičarka Olga Balsalobre-Ruza iz Centra za astrobiologiju u Madridu u Španiji, a prenosi ESO.
Trojanci su planetoidi ili prirodni sateliti, stenovita tela koja dele putanju s planetom ili nekim većim satelitom. Zamislite da Zemlja nije sama na svojem putu oko Sunca i da iza nje, na istoj putanji, sledi planeta veličine Marsa. Obe planete bi tada imala slične vremenske uslove (ako se poređaju i druge pretpostavke) godina bi im trajala jednako dugo. Zašto se ne sudare? Vrlo jednostavno, to što trojanci dele istu orbitu, ne znače da je ona nestabilna. Svemirska tela putuju jedan iza drugoga po ustaljenoj putanji kao voz iza voza.
Zapravo, trojanci su uobičajeni u našem Sunčevom sistemu, a najpoznatiji primer su asteroidi Jupitera – više od 12.000 stenovitih tela koji dijele istu orbitu oko Sunca kao gasoviti div. Astronomi su predvideli da bi trojanci, posebno trojanske planete, mogli postojati i oko drugih zvezda, no do sada nije bilo puno dokaza za tu pretpostavku. „Egzotrojanci (trojanske planete van Sunčevog sistema) dosad su bile poput jednoroga: Teoretski je moguće da postoje, ali ih niko nikada nije video”, kazao je astrofizičar Horhe Liljo-Boks iz Centra za astrobiologiju.
Sada su istraživači detaljno analizirali dosadašnja posmatranja i u sistemu PDS 70možda uočili „astronomskog jednoroga”. Od ranije je poznato da oko ove mlade zvezde kruže dve divovske planete nalik Jupiteru – PDS 70b i PDS 70c. Uočili su oblak krhotina u orbiti PDS 70b, i to na mestu gde se obično nalaze trojanci. Naime, trojanska tela zauzimaju takozvane Lagranžove zone, područja u kojima kombinovana gravitaciona sila zvezde i planete može zarobiti materijal. U dva područja su detektovali slab signal koji ukazuje na to da bi se tamo mogao nalaziti oblak krhotina mase dva puta veće od našeg Meseca. Astrtonomi smatraju da bi ovaj oblak mogao biti postojeća planeta ili ona u nastajanju. „Ko bi mogao zamisliti dva sveta sa istim trajanjem godine i sličnim uslovima?Naš rad je prvi dokaz da bi ovakav svet mogao postojati. Možemo zamisliti da planeta deli orbitu s hiljadama asteroida, kao u slučaju Jupitera, ali je neverovatno da je mogu deliti dve planete”, zaključila je Balsalobre-Ruza. Istraživanje Tentative co-orbital submillimeter emission within the Lagrangian region L5 of the protoplanet PDS 70 b objavljeno je u časopisu Astronomy & Astrophysics.
(Indeks)
