Jezički stručnjak, Rada Stijović, kaže „reč je načinjena po modelu koji postoji u našem jeziku – putokaz, igrokaz, v(j)etrokaz, i da je prilično sveobuhvatna za ono o čemu se u knjizi kazuje”.
Akademik Rajko Igić
Knjigokaz (engl. blurb) je kratak tekst koji ukratko opisuje publikovano delo, a nalazi se na stražnjim koricama knjige. Vredi napomenuti da je nastala u Americi početkom dvadesetog veka, danas ima i šire značenje. Primarno značenje odnosi se na kratko obaveštenje o sadržaju dela, a da se istovremeno podstakne interes kupca za knjigu koju osoba drži u ruci. Taj tekst sastavlja autor dela, izdavač ili poznat stvaralac, npr. književnik, naučnik ili dobar poznavalac područja iz kog je objavljeno delo. Na korici se često objave tri do četiri teksta, ređe samo jedan. Autor knjigokaza se potpisuje.
Kada se osoba zainteresuje za neku knjigu i u knjižari je uzme u ruke, ona je često okrenei pogleda stražnje korice s namerom da pročita knjigokaze. Međutim, na mnogim našim knjigama ne postoje baš nikakva poruka i tako se kupac, ako mu je delo nepoznato, drugačije snalazi; neki je otvore i listaju. Zato izdavači vode računa da se na stražnjim koricama ispisuje kratak tekst s obaveštenjem o sadržaju i kvalitetu knjige.
Tekst jednog knjigokaza ne treba da je duži od 150 reči. Najbolji je veoma kratak, efektan tekst. Loše sastavljen tekst knjigokaza više šteti nego koristi. Viđao sam da korice nekih naših knjiga sadrže opširan segment is knjige, a nekada kompletnu pesmu koja je među ostalim objavljena u knjizi. Međuzim, dobar knjigokaz može toliko podszicazi kupce da prosečno književno delo postane bestseler.
Neki izdavači i/ili autori postavljaju dugačak segment recenzije na stražnje korice. Takav knjigokaz više odbija nego privlači osobu koja drži knjigu možda interesantnu, jer tako teže dolazi do informacije o delu. U principu, recenzije knjige se pišu na zahtev izdavača kako bi se osigurao o njenom kvalitetu i doneo odluku da publikuje to, mahom stručno, delo. Zato recenziju ne treba publikovati u knjizi nito na stražnjim koricama da posluži kao knjigokaz.
Kada se objavi knjiga, o njoj se pišu prikazi ili se samo u štampi ili drugim informativnim medijima objavljuje obaveštenje. Ove tri vrste saopštenja koja se odnose na knjigu(recenzija, prikaz knjige i informacija o knjizi) kod nas su doskora, a ponekad i danas, mnogima bila nejasna i zato postoje nedoumice. Nažalost, nekim od naših jezičkih stručnjaka te razlike su i danas nejasne. O prikazu knjige i informaciji o knjizi vredi pročitati članak Bojane Petrić, objavljen u časopisu Scripta Medica, Banja Luka (2010;41:94-96).
Do naziva knjigokaz došla je grupa od dvadesetak lekara Sekcije za humanost, umetnosti kulturu Društva lekara Vojvodine SLD i niz mojih prijatelja (Silva Dobrić, Ranko Škrbić, Slavica Žižić Borjanović, Miroslav Jerinić, Katica Kulavkova, Dragica Raković, Dušan Savić, Liljana Sokolova, Zoran Ivanović, Stanko Stojiljković, Milorad Žikić, Srđan Milovanović, Vladimir Kojović,Vineta Vuksanović i drugi). Od desetak predloženih naziva za blurb izabrali smo najpogodniji.
Većina predloga je u skladu sa strukturom srpskog jezika, mada neki nisu izražavali suštinu. Jezički stručnjak, Rada Stijović, kaže „reč je načinjena po modelu koji postoji u našem jeziku – putokaz, igrokaz, v(j)etrokaz, i da je prilično sveobuhvatna za ono o čemu se u knjizi kazuje”. Želeli smo da u kreiranje reči uključimo i Komisiju za leksikologiju i leksikografiju Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Nažalost, članovi komisije nisu dali dodatni predlog niti prihvatili bilo koji od naših; oni „smatraju da nema potrebe da se sačini jedinstven naziv za različite stvari koje se nalaze na koricama knjiga, npr. izvod iz recenzija, opis dela itd.”
Ovaj primer traženja nove reči u srpskom jeziku pokazuje da nije lako prevazići našu rigidnost, uključujući i najviših jezičkih stručnjaka koji su pri uvođenju novog izraza umesto engleskog pokazali uzdržanost, nesaglasnost ili nezainteresovanost. Nije čudo što u naš jezik lako prodiru strane reči. Ako ovako nastavimo, koristićemo još više tuđih reči.
Zato je ova grupa osoba koje se donekle bave i publikovanjem pronašla reč i tako dala primer mnogima koji govore srpski kako mogu da postupaju, ako se ukaže potreba za stvaranjem nove reči ili izraza. Za primer knjigokaza uzeo sam korice moje knjige jer su mi pri ruci.
