Језички стручњак, Рада Стијовић, каже „реч је начињена по моделу који постоји у нашем језику – путоказ, игроказ, в(ј)етроказ, и да је прилично свеобухватна за оно о чему се у књизи казује”.
Академик Рајко Игић
Kњигоказ (енгл. blurb) је кратак текст који укратко описује публиковано дело, а налази се на стражњим корицама књиге. Вреди напоменути да је настала у Америци почетком двадесетог века, данас има и шире значење. Примарно значење односи се на кратко обавештење о садржају дела, а да се истовремено подстакне интерес купца за књигу коју особа држи у руци. Тај текст саставља аутор дела, издавач или познат стваралац, нпр. књижевник, научник или добар познавалац подручја из ког је објављено дело. На корици се често објаве три до четири текста, ређе само један. Аутор књигоказа се потписује.
Kада се особа заинтересује за неку књигу и у књижари је узме у руке, она је често окрене и погледа стражње корице с намером да прочита књигоказе. Међутим, на многим нашим књигама не постоје баш никаква порука и тако се купац, ако му је дело непознато, другачије сналази; неки је отворе и листају. Зато издавачи воде рачуна да се на стражњим корицама исписује кратак текст с обавештењем о садржају и квалитету књиге.
Текст једног књигоказа не треба да је дужи од 150 речи. Најбољи је веома кратак, ефектан текст. Лоше састављен текст књигоказа више штети него користи. Виђао сам да корице неких наших књига садрже опширан сегмент ис књиге, а некада комплетну песму која је међу осталим објављена у књизи. Међузим, добар књигоказ може толико подсзицази купце да просечно књижевно дело постане бестселер.
Неки издавачи и/или аутори постављају дугачак сегмент рецензије на стражње корице. Такав књигоказ више одбија него привлачи особу која држи књигу можда интересантну, јер тако теже долази до информације о делу. У принципу, рецензије књиге се пишу на захтев издавача како би се осигурао о њеном квалитету и донео одлуку да публикује то, махом стручно, дело. Зато рецензију не треба публиковати у књизи нито на стражњим корицама да послужи као књигоказ.
Kада се објави књига, о њој се пишу прикази или се само у штампи или другим информативним медијима објављује обавештење. Ове три врсте саопштења која се односе на књигу (рецензија, приказ књиге и информација о књизи) код нас су доскора, а понекад и данас, многима била нејасна и зато постоје недоумице. Нажалост, неким од наших језичких стручњака те разлике су и данас нејасне. О приказу књиге и информацији о књизи вреди прочитати чланак Бојане Петрић, објављен у часопису Scripta Medica, Бања Лука (2010;41:94-96).
До назива књигоказ дошла је група од двадесетак лекара Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД и низ мојих пријатеља (Силва Добрић, Ранко Шкрбић, Славица Жижић Борјановић, Мирослав Јеринић, Kатица Kулавкова, Драгица Раковић, Душан Савић, Лиљана Соколова, Зоран Ивановић, Станко Стојиљковић, Милорад Жикић, Срђан Миловановић, Владимир Kојовић, Винета Вуксановић и други). Од десетак предложених назива за blurb изабрали смо најпогоднији.
Већина предлога је у складу са структуром српског језика, мада неки нису изражавали суштину. Језички стручњак, Рада Стијовић, каже „реч је начињена по моделу који постоји у нашем језику – путоказ, игроказ, в(ј)етроказ, и да је прилично свеобухватна за оно о чему се у књизи казује”. Желели смо да у креирање речи укључимо и Kомисију за лексикологију и лексикографију Одбора за стандардизацију српског језика. Нажалост, чланови комисије нису дали додатни предлог нити прихватили било који од наших; они „сматрају да нема потребе да се сачини јединствен назив за различите ствари које се налазе на корицама књига, нпр. извод из рецензија, опис дела итд.”
Овај пример тражења нове речи у српском језику показује да није лако превазићи нашу ригидност, укључујући и највиших језичких стручњака који су при увођењу новог израза уместо енглеског показали уздржаност, несагласност или незаинтересованост. Није чудо што у наш језик лако продиру стране речи. Ако овако наставимо, користићемо још више туђих речи.
Зато је ова група особа које се донекле баве и публиковањем пронашла реч и тако дала пример многима који говоре српски како могу да поступају, ако се укаже потреба за стварањем нове речи или израза. За пример књигоказа узео сам корице моје књиге јер су ми при руци.
