Prema podacima Ujedinjenih nacija, 30 odsto riba otrovano je plastikom, a do 2050. godine u morima će biti više plastike nego ribe.
Plastične kese se, naime, proizvode od polietilena, naftnog derivata za čiju razgradnju je potrebno čak 1.000 godina, a otrovne hemikalije pritom dospevaju u tlo, jezera, reke i mora. Prema proceni američkog Zavoda za zaštitu okoline, svetska potrošnja plastičnih kesa dostigla je godišnji nivo do 1.000 milijardi komada, prenosi „Večernji list”.
Na desetine hiljada kitova, ptica, foka
i kornjača svake godine umire zbog
plastičnihkesa na moru i u njemu. Takođe,
mnogo jeslučajeva u kojima su ptice, ribe,
kornjače ili druge životinje ostale
zapetljaneunjima i danima umirale u mukama.
Međutim, tek ih se manje od jedan odsto reciklira zbog visokih troškova — plastičnu kesu je skuplje reciklirati nego napraviti novu. Priroda je ta koja plaća najveći danak, jer ostalih 99 odsto plastičnih kesa zagađuje mora, reke i jezera, vetar ih raznosi po kopnu, a kanalizacija ih odnosi u vode. Bezbroj je dokumentovanih slučajeva u kojima su životinje umesto hrane progutale plastičnu kesu, a onda umirale u bolovima zbog začepljenja ili nemogućnosti daljeg prehranjivanja.
Na desetine hiljada kitova, ptica, foka i kornjača svake godine umire zbog plastičnih kesa na moru i u njemu. Takođe, mnogo je slučajeva u kojima su ptice, ribe, kornjače ili druge životinje ostale zapetljane u njima i danima umirale u mukama. Raspadom njihovih leševa, plastika se ponovo vraća u prirodu i ciklus se može ponavljati stotinama godina. Brojne zemlje širom sveta su shvatile opasnost koju predstavljaju plastične kesice i uvele zabranu ili poreze na njihovu upotrebu.
(Izvor Sputnjik)
