Према подацима Уједињених нација, 30 одсто риба отровано је пластиком, а до 2050. године у морима ће бити више пластике него рибе.
Пластичне кесе се, наиме, производе од полиетилена, нафтног деривата за чију разградњу је потребно чак 1.000 година, а отровне хемикалије притом доспевају у тло, језера, реке и мора. Према процени америчког Завода за заштиту околине, светска потрошња пластичних кеса достигла је годишњи ниво до 1.000 милијарди комада, преноси „Вечерњи лист”.
На десетине хиљада китова, птица, фока
и корњача сваке године умире због
пластичних кеса на мору и у њему. Такође,
много је случајева у којима су птице, рибе,
корњаче или друге животиње остале
запетљане у њима и данима умирале у мукама.
Међутим, тек их се мање од један одсто рециклира због високих трошкова — пластичну кесу је скупље рециклирати него направити нову. Природа је та која плаћа највећи данак, јер осталих 99 одсто пластичних кеса загађује мора, реке и језера, ветар их разноси по копну, а канализација их односи у воде. Безброј је документованих случајева у којима су животиње уместо хране прогутале пластичну кесу, а онда умирале у боловима због зачепљења или немогућности даљег прехрањивања.
На десетине хиљада китова, птица, фока и корњача сваке године умире због пластичних кеса на мору и у њему. Такође, много је случајева у којима су птице, рибе, корњаче или друге животиње остале запетљане у њима и данима умирале у мукама. Распадом њихових лешева, пластика се поново враћа у природу и циклус се може понављати стотинама година. Бројне земље широм света су схватиле опасност коју представљају пластичне кесице и увеле забрану или порезе на њихову употребу.
(Извор Спутњик)
