Светски економски форум је упозорио да ће до 2050. у оцеанима бити више пластике него рибе. Пластика је дословно свуда, а нова студија указује на још један негативан аспект загађења, односно да уобичајени пластични адитиви одвраћају морске рачиће од размножавања. „Ова створења обично пребивају на еуропским обалама те се њима хране птице и рибе. Ако постану угрожени, то ће утјецати на цијели хранидбени ланац”, рекао је екотоксиколог Алекс Форд са Универзитета Портсмут у Великој Британији. Британски научници су у низу експеримената изложили сићушну врсту ракова (Echinogammarus marinus) деловању само четири од око 10.000 могућих хемијских адитива у пластици.
„Одабрали смо ова четири адитива јер је већ утврђено да можда представљају опасност за људско здравље. Две хемикалије (DBP и DEHP) се више не смију користити у Европи. За друге две тренутно нема ограничења и налазе се у многим кућним производима. Хтели смо истражити какав утицај ове хемикалије имају на парење ракова”, рекла је токсиколог Бидеми Грин-Оџо са Универзитета Портсмут. Упркос недавно уведеним прописима, три од четири тестиране хемикалије налазе се међу 30 најчешћих у површинским и подземним водама Енглеске. Резултати су показали да све четири смањују успешност парења ракова, узрокујући промене у понашању, пише Science Alert.
Додатно, две тестиране хемикалије, TPHP и DBP, узроковале су пад броја сперматозоида. „Животиње које смо тестирали биле су изложене много већим концентрацијама него што их иначе има у околини. Но свеједно можемо рећи да те хемикалије могу утицати на број сперматозоида”, казао је Форд. „Примерице, претпостављамо да би излагање рачића хемикалијама током дужег временског раздобља или током критичних фаза њиховог развоја могло утицати на количину и квалитет сперме.”
У огледу у лабораторију, јединке E. marinus изложене ниским износима NBBS-а, TPHP-а и DEHP-а, мање су се париле. Ако пластични адитиви доиста ометају репродукцију животиња, онда би наша зависност од пластике могла придонети шестом масовном изумирању на Земљи. „Морамо што више истражити на који све начин хемикалије у пластици уичу на понашање животиња. Свако одскакање од битних модела понашања, попут храњења или размножавања, може смањити шансе за преживљавање”, истакла је Грин-Оџо. Истраживање Evaluation of precopulatory pairing behaviour and male fertility in a marine amphipod exposed to plastic additives објављено је у часопису Environmental Pollution.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
