Све више користимо LED (light-emitting diode) осветљење, знамо ли другу страну медаље?
Некада се улично осветљење састојало од гасних лампи које су захтевале ручно паљење. Неколико стотина година касније све је постало електрично, а сада све већи број земаља прелази на LED решења за кућно, али и улично осветљење. С једне стране, ово је штедљивија и дуговечнија варијанта. Међутим, није све баш толико једноставно и постоје озбиљни негативни утицаји који забрињавају научнике.
Прво питање које се поставило када су се појавиле прве LED сијалице за кућну употребу било је да ли су оне стварно толико штедљиве и дуговечније од класичних сијалица. Многи су били скептични јер је цена била драстично већа у поређењу с традиционалним решењима. Међутим, мало помало све више људи окретало се LED решењима, па сада мало ко нема макар једну LED сијалицу у свом домаћинству.
LED јесте далеко штедљивије решење када упоредимо овакав вид сијалица са класичним, и то за чак 75 одсто. Примера ради, LED сијалица од 11 вати успева да произведе ниво осветљености упоредив са 50 вати класичне сијалице. Наравно, не треба заборавити ни CFL сијалице као такође штедљиву алтернативу, али тренутни фокус је на LED сијалицама. У чему је проблем? Проблем са LED осветљењем јесте тип светлости коју ове сијалице производе, а она је специфичног широког белог спектра мањег од природно.
(Shutterstock)
Научници су забринути због неповољног ефекта који овакав вид осветљења може имати на природне екосистеме, али и на људе који живе у областима у којима се користи велики проценат LED кућног и уличног осветљења.
Америчко медицинско удружење (АМА) је 2016. објавило рад у ком тврди да LED технологија може имати негативни утицај на здравље људи. LED светла емитују светлост из краткоталасног, високоенергетског плавог и љубичастог краја спектра видљиве светлости. Овај светлосни опсег контролише наш циклус спавања и исправна експозиција је важна за одржавање нашег циркадијалног ритма. Зато не чуди што се многи људи жале на свраб, црвенило у очима и благе главобоље након непрекидног излагања LED светлима.
(Shutterstock)
АМА каже да доживотно излагање мрежњаче и сочива плавом светлу LED диода може повец́ати ризик од катаракте и дегенерације макуле повезане са узрастом. Студије, такође, откривају да светлост коју емитују LED диоде може изазвати промене на мрежњачи, ако постоји велика изложеност чак и у кратком временском периоду. Национална агенција за безбедност хране, животне средине и здравља на раду у Француској, исто тако, тврди да плаво светло у LED осветљењу које се све више користи у нашим домовима може оштетити мрежњачу ока и пореметити наш биолошки ритам и ритам спавања.
То се односи и на LED екране, али нови телефони и монитори долазе са софтверским филтерима који редукују количину штетне плаве светлости, попут Night light опције на Windowsu или „Night Shift опције на „ајфонима”, а и другим уређајима.
У сврхе откривања покривености оваквом врстом осветљења, научници су користили фотоматеријал добијен посредством Међународне свемирске станице. На фотографији испод види се јасна разлика у боји уличног осветљења између Белгије која користи натријумске сијалице ниског притиска (наранџаста нијанса), затим Холандије, Француске и Уједињеног Kраљевства које користе натријумске сијалице високог притиска (жућкаста нијанса) и Немачке која користи флуоресцентне сијалице (плавичаста нијанса).
Према овим фотографијама, прихватање LED уличне расвете дешава се другачијим темпом у различитим земљама, а самим тим се истражује и потенцијални негативни удар на природне екосистеме у тим областима, поготово на инсекте и слепе мишеве. Ове промене у спектру боја и неприродном ноћном осветљењу могу довести до низа негативних биолошких утицаја који се још увек истражују, па тако сами резултати нису конклузивни.
Међутим, неки од тренутно препознатих су поремећај биолошког ритма и сна, негативан утицај на вид, ометање астрономских испитивања, супресија мелатонина у телу, фототаксија, чудно понашање слепих мишева и други.
(Нова)
