I gle čuda, krunica „čuvara” počela je da se otvara… Malo zatim dva cveta su se razdvojila, i njihova im se plava boja vratila… Život je još jednom slavio!
Prof. dr Vladimir Ajdačić
„Iz snova o zbilji rađa se zbilja snova: zamisao o mogućem raju na Zemlji – Rt Dobre Nade”.
Tanasije Mladenović
Već više godina muči me čovekovo otuđenje od ljudi i Prirode. Svoj odgovor na ovaj problem pokušavam da nađem u dugim šetnjama kanjonom planinske rečice Kamenice na Divčibarama. Silazim niz kanjon, posmatram tok rečice, kamenje, okolinu, živi svet.
Tako jednog jutra krenuh niz Kamenicu i dođoh do jednog kamena koji je poput ostrva virio iz vode kod „kameničkih Plitvica”. Sedoh na njega i izvadih svoju sveščicu.
Kad, gle, tada zapazih u useku na kamenu dva mala plava zvončića, udaljena jedan od drugog samo santimetar-dva. Upitah se: zar je moguće da se tu, makar i na kratko, pojavio život. I kako je on opstao uprkos plahim vodama i žarkom Suncu?
Ali ubrzo zaboravih na njih i počeh da zapisujem svoja zapažanja iz Prirode za moju buduću knjigu „Petnaest kilometara niz Kamenicu”.
U neko doba dana sunce me natera da promenim mesto. Skupljajući stvari s kamena, ugledao sam sliku koju nikada neću zaboraviti. Da bi se odbranili od sunčevih zraka, zvončići su se spojili i skoro pobeleli. Krunica jednog cveta ušla je u krunicu drugog, ova se zatvorila i tako sprečila potpuni gubitak vode – zajedničku smrt.
Bio sam toliko opčinjen ovim slučajnim otkrićem da sam ostao kraj rečice da vidim šta će se dalje dogoditi. U smiraj dana žega je počela da popušta… Kao obično, nebom su proletele dve rode, seleći se iz donjeg toka Kamenice ka gornjem… Rečicom je počeo da struji hladan vazduh…
I gle čuda, krunica zvončića „čuvara” počela je da se otvara… Malo zatim dva cveta su se razdvojila, i njihova im se plava boja vratila… Život je još jednom slavio!
Ovo mi je jedno od najdražih otkrića. U njemu sam našao novu veru u moć Prirode i Života.
