ДАРВИНОВА НИТ

ПОЛ НИЈЕ У МЕЂУНОЖЈУ

289 pregleda

Научницикажу да полни идентитет потиче из мозга,а не из тела. Али ми не разумемо силе које утичу на мозак да обликује тај идентитет. Бити трансродан није питање избора, каже ендокринолог Џошуа Сафериз болнице „Маунт Синај”.

Америчка администрација разматра да пол дефинише као непроменљиво стање одређено гениталијама које имате по рођењу. Таква дефиниција заснована је на идеји коју су одавно лекари и научници одбацили као медицински безначајну.Али шта тачно дефинише полни идентитет – суштинску спознају особе ко је – још није јасно?

Оно што ми не знамо, то је који све
биолошки фактори објашњавају
полни идентитет”
.(Џошуа Сафер)

„Знамо да постоји значајан биолошки допринос полном идентитету”, рекао је доктор Џошуа Сафер, ендокринолог у болници Маунт Синај у Њујорку. „Оно што ми не знамо, то је који све биолошки фактори објашњавају полни идентитет. Kолико ми у мејнстрим биолошко-медицинској заједници знамо у 2018. је да то јесте повезано, да јесте биолошко, да није у потпуности хормонално и нисмо идентификовали гене, па не можемо са сигурношћу да тврдимо да је генетски.”

Џошуа Аафер (Buck Ennis)

Генетика игра улогу. У студијама близанаца, ако је један од њих трансродан, други ће врло вероватно такође бити трансродан, ако су у питању идентични близанци. Стручњаци кажу да полни идентитет потиче из мозга,а не из тела. Али ми не разумемо силе које утичу на мозак да обликује тај идентитет. Бити трансродан није питање избора, каже Сафер. То је свепрожимајуће осећање да њихов пол није онај уписан на изводу из књиге рођених.

Узнемиреност због овог неслагања нарочито је интензивна у време пубертета, а ризик од самоубиства значајно расте код младих у овој ситуацији, преноси „Недељник”. Уз трансродна питања и друга стања указују на то да дефинисање мушког и женског није тако једноставно. На пример, постоје људи са  икс-ипсилон (XY)хромозомима – који их генетски чине мушкарцима – који изгледају, понашају се и осећају као жене јер њихова тела не могу да реагују на мушке хромозоме.

Пошто је хирурзима лакше да направе
вагинуод пениса, већина ових беба су
постале девојчице. Родитељима је
саветовано да их одгајају као девојчице. 

У другим случајевима, неке жене које су пре рођења биле изложене високом нивоу тестостерона идентификују се са мушкарцима иако има много више њих са истим стањем које то не чине. Један од најупечатљивијих доказа да је полни идентитет повезан са мозгом долази из медицинских извештаја о људима рођеним педесетих и шездесетих са урођеним манама на гениталијама. Лекари су мислили да је хумано решење, како би поштедели такву децу изопштавања, било да их хируршки направе мушкарцима или женама.

Илустрација (Википедија)

Пошто је хирурзима лакше да направе вагину од пениса, већина ових беба су постале девојчице. Родитељима је саветовано да их одгајају као девојчице. Веровало се да ће захваљујући одгоју постати истински жене. Та идеја се показала као неуспешна. Kако су сазревали, многи су јасно знали да су мушкарци. Студија спроведена на 16 такве деце показала је да се више од половине идентификовало као мушкарци.

„Имајући у виду да неким људима можете да исперете мозак у вези са свиме, неуспех код толиког броја људи је катастрофалан”, рекао је др Сафер. Од свих информација о полном идентитету за медицинске стручњаке студије ових случајева најјачи су доказ да полни идентитет има дубоко биолошке корене, рекао је он.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Пол није у међуножју? Не, већ ментални поремећај није у међуножју, него је у уму. Пол је одређен полним органима и њиховом репродуктивном функцијом. Сам појам пола говори о томе да је то функција у сексуалном размножавању јер оно има 2 функционалне половине. Дакле пол је половина што значи да их је две и сходно томе имамо само 2 пола. То што постоје ментални поремећаји (поцепане личности), који се индукују и рефлектују на употребу полних органа, и противприродно насиље према сопственом телу и телу саучесника, не значи, нити ће икада значити да пол није одређен полним органима. Ментални поремећаји се не лече хирургијом већ психијатријом. Деструктивни захтеви менталних поремећаја се не заустављају на сопственом телу јер из њега и не потичу нити их тело пре или после хирургије може задовољити. Они се шире онолико колико ми то допустимо.

Оставите коментар