МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПОСЛЕДЊИ ПУТ ВИЂЕНА

634 pregleda
Profimedia

Последњи пут су је видели 1997. године: Необична биљка која изгледом подсећа на светлеће фењере уочена у Јапану. Након неколико деценија од када је проглашена изумрлом, на шумском тлу у близини Kобеа опет је уочена. Thismia kobensis je први пут документована 1992. године у граду Kобеу у Јапану. Неколико година касније изградњом стамбеног комплекса њено станиште је уништено и научници су је прогласили изумрлом врстом.

Међутим, три деценије касније на шумској стази која се налази у близини поменутог града је опет уочена необична биљка из рода вилинских фењера, док из земље извирују њене латице. Ово неочекивано откриће и накнадна истраживања бацили су ново светло на ову изузетну врсту и њену еволуциону историју”, написали су истраживачи у научном раду. Филински фењери расту под земљом и то без хлорофила потребног за фотосинтезу, уместо тога оне користе процес микохететрофије помоћу ког акраду хранљиве материје из биљака и гљива у њиховој близини. Али још је необичније да на површину из њих избија прозирно цвеће испреплетаних латица које изгледом подсећају на светлеће фењере.

Чак и данас о овим неухватљивим биљкама се мало зна. А значајан број врста је у претходним деценијама неповратно изгубљен са смањењем тропских шума у којима постоје. Пошто већина микохетеротрофних биљака добија свој угљеник индиректно из фотосинтетских биљака преко заједничких мрежа, оне су у великој мери зависне од гљива и дрвећа које их храни”, написали су истраживачи у студији. Сходно томе, посебно су осетљиве на еколошке промене, што их често чини ретким и угроженим.”

Након проучавања необичне биљке из близине Kобеа, научници су открили да је њене латице и недостатак нектарских жлезда, чине блиско повезаном са једином северноамеричком биљком, Thismia americana-ом, последњи пут виђеном 1916. године. Због тога научници сада сматрају да је Thismia kobensis њен потомак, који је највероватније из Северне Америке прешао у источну Азију преко Беринговог копненог моста. Научни рад је објављен у часопису Phytotaxa.

(Национала географија)

О аутору

administrator

Оставите коментар