Сасвим сигурно сте у животу имали прилику да упознате некога ко је нарцис – ко мисли да је бољи од осталих, увек води главну реч и обожава пажњу. Али научници све чешће долазе до закључка да нису сви нарциси исти. Неки су заправо изузетно стидљиви и повучени.
У чланку објављеном у Personality and Social Psychology Bulletin детаљно се говори о врстама нарциса и о томе шта их мотивише. У старогрчкој митологији Нарцис је син речног бога Кефиса и нифме Лириопе. Био је познат по својој изванредној лепоти. Једног дана, док је Нарцис шетао по шуми, прелепа нимфа Ехо га је угледала и заљубила се. Међутим, он ју је одбио и оставио сломљеног срца. Немеза, богиња освете, решила је да казни Нарциса, па је удесила да он једног дана застане на извору, погледа у воду и у одразу види сопствени лик. Нарцис се заљубио у свој одраз. Није могао да се од њега одвоји, али ни да оствари своју љубав, те је умро од чежње и патње.
Мит о Нарцису нас упозорава на опасности које доносе претерано самољубље, обузетост собом и недостатак саосећања за друге. Та прича је имала велики утицај на западну културу, уметност и књижевност. Нарцисизам је, такође, популарна тема у психологији. Први који је нарцисизам назвао психолошким поремећајем био је енглески лекар Хевлок Елис крајем 19. века. Зигмунд Фројд је сматрао да је нарцисизам нормална фаза у развоју детета, али је истицао да може постати поремећај уколико се не превазиђе у пубертету.
Грандиозни нарциси су друштвено прилагођени. Они су доминантни и шармантни. Рањиви нарциси, с друге стране, имају мање друштвених вештина. Обично су стидљиви и анксиозни у друштву.
У модерној психологији нарцисоидност се обично разуме као одлика личности. Неки људи су више нарцисоидни, неки мање. Нарцисоидност најчешће подразумева преувеличано виђење себе, осећање надмоћи и поседовања више права од других, као и мањак бриге за друге. Овакав опис нарциса је уобичајен, али није једини.
Грандиозни или рањиви?
У нашем истраживању проучавали смо две врсте нарцисоидности: грандиозну и рањиву. Грандиозни нарциси су арогантни, доминантни, смели и екстровертни. Остављају утисак људи који имају високо мишљење о себи и осећају задовољство и сигурност поводом свог живота.
С друге стране, рањиви нарциси су повучени, неуротични и видљиво несигурни. Обично имају лоше мишљење о себи, претерано су осетљиви и често се осећају анксиозно или депресивно. Ипак, те две врсте нарциса имају нешто заједничко. У оба случаја, они су себични, сматрају да заслужују посебно опхођење и привилегије и имају проблем с успостављањем здравих међуљудских односа.
Два типа нарциса се могу разликовати по томе како се понашају у друштву. Грандиозни нарциси су друштвено прилагођени. Они су доминантни и шармантни. Рањиви нарциси, с друге стране, имају мање друштвених вештина. Обично су стидљиви и анксиозни у друштву. Такође, док су грандиозни нарциси директни и делују самопоуздано у остваривању својих циљева, настојећи да постигну што већи успех, рањиви нарциси су бојажљиви и дефанзивни, плаше се неуспеха и настоје да га избегну.
Господин Бернс, Хомер Симпсон,
рањиви нарцис грандиозни нарцис
На пример, у телевизијској серији „Симпсонови” лик господина Бернса има висок статус, али није вољен и прихваћен, док Хомер Симпсон јесте вољен и прихваћен, али нема висок статус.
У овом истраживању сагледали смо друштвене мотиве који прате те две врсте нарцисоидности. Конкретно, проучавали смо њихове тежње ка остваривању социјалног статуса и инклузије. Социјални статус подразумева да ће други да вас и поштују. Подразумева и то да се издвајате из гомиле и да сте виђени као неко ко је важан у друштвеном поретку. С друге стране, друштвена инклузија значи да вас други воле и прихватају и да сте добро уклопљени и прилагођени заједници.
Има особа које теже и статусу и ка томе да буду прихваћени, али и оних које не теже ниједном; многе осећају само један од та два мотива. На пример, у телевизијској серији „Симпсонови” лик господина Бернса има висок статус, али није вољен и прихваћен, док Хомер Симпсон јесте вољен и прихваћен, али нема висок статус. Спроведено истраживање обухватило је 676 одраслих испитаника из Сједињених Америчких Држава. Одређени су нивои грандиозне и рањиве нарцисоидности испитаника, степен у ком су тежили ка статусу или друштвеној уклопљености, а и степен у ком су сматрали да су остварили своје циљеве.
Откривено је да и грандиозни и рањиви нарциси желе социјални статус. Разлика је у томе што грандиозна врста сматра себе успешном у постизању тог циља, док они који су ближи рањивом типу верују да немају статус који заслужују. Грандиозни нарциси сматрају да нису успешни у социјалној инклузији, али и не стреме ка њој. С друге стране, рањиви нарциси стреме ка социјалној инклузији, али ни они не сматрају да су успешни у томе. Другим речима, грандиозни нарциси осећају да су постигли своје друштвене циљеве, за разлику од рањивих.
Обе врсте нарциса чезну за поштовањем и дивљењем других. Али, док једна врста нарциса наизглед влада сценом попут звезда које победносно освајају пажњу публике, друга не успева да направи пробој на ту сцену, попут глумца који само добија епизодне улоге, а огорчено чезне за аплаузом и одушевљењем.
(Извор РТС)
