ПОТОМАК ДВЕЈУ ВРСТА

Анализа генома из остатака костију девојчице, пронађених у једној пећини у Русији, указује на то да су јој родитељи припадали двема изумрлим врстама људи – отац Неандерталцима, мајка Денисованима.

Када је умрла пре око 50.000 година, девојчица – која је, заправо, тада била тинејџерка – сигурно није могла ни да замисли да ће баш њене кости открити тајну и учинити је познатом у свету науке. Наиме, комад једне њене кости, ископан 2012. године у Сибиру, у пећини Денисова, показао је да је она директан потомак две изумрле људске врсте а ниједна од њих није наша: мајка јој је припадала Неандерталцима, а отац Денисованима. Ово је, кажу научници, до сада најдиректнији доказ да су се различите врсте праљуди међусобно спајале и давале потомке.

Поглед на долину Денисове из пећине

Док су Неандерталци познатији, Денисовани важе за мистериознију групу, а занимљиво је да су у истој пећини 2011. пронађени и остаци девојчициних родитеља. Захваљујући проучавању других прастарих генома, истраживачи су већ утврдили да су се Неандерталци, Денисовани и модерни људи међусобно укрштали у Европи и Азији леденог доба, те ни не чуди што су гени обе ове изумрле људске врсте присутни у телу данашњих људи. Други фосили пронађени у овој сибирској пећини показују да су све ове три људске врсте живеле на том подручју у различито време.

„Ми сада имамо дете љубави две различите
групе хоминина, пронађено тамо где су
нађени и чланови обе те групе. Много ствари
се дешавало у једној пећини током времена.”

Ипак, ово ново откриће је такође сензационално, каже Јоханес Краусе, који проучава ДНК древних људи на Макс Планк институту за људску историју у Јени, Немачка. „Ми сада имамо дете љубави две различите групе хоминина, пронађено тамо где су нађени и чланови обе те групе. Много ствари се дешавало у једној пећини током времена”, каже Краусе.

Прва реакција Вивијен Слан, палеогенетичара са Макс Планк института за еволуциону антропологију у Лајпцигу, која је радила анализу древне ДНК, била је – потпуна неверица. Тек након што су експеримент поновили неколико пута, Слан и њене лајпцишке колеге напокон су били уверени да су резултати – иако невероватни – потпуно тачни. Један од њених колега, Сванте Пабо, каже да ово откриће показује „да када су се ове групе сусретале, оне су се заправо врло слободно мешале једна са другом”.

Ћалац Неандерталац (Мауро Кутроне)

А ево и како је тим Сланове дошао до невероватног откића. Проучавајући остатак кости, сазнали су да је припадао особи која је имала минимум 13 година у тренутку када је умрла. Након пулверизације ситних узорака, екстраховања и секвенцирања ДНК, лајпцишки тим је утврдио да је реч о женској особи и да је њен геном у скоро подједнакој мери одговарао геномима Денисована и Неандерталаца. Такође, анализа је показала да су хромозоми и оца и мајке потицали директно од различитих група. Њена митохондријална ДНК, која се наслеђује од мајке, била је неандерталска, те су истраживачи закључили да је девојчица била „хибрид“ прве генерације оца Денисована и мајке Неандерталке.

Једно питање остаје – зашто Денисовани и
Неандерталци нису постали једна популација,
већ су остали генетски различите групе.

Детаљнији поглед на геноме указује на то да је отац девојчице такође имао неке неандерталске корене, који датирају од пре неколико стотина генерација. Што се тиче њених неандерталских гена, они су ближи генима оних Неандерталаца пронађених у Хрватској него онима из сибирске пећине. Све ово указује на то да су различите групе неандерталаца више пута мигрирале између западне Европе и Сибира. Током свих тих миграција, оне су се слободно мешале, преносећи своје гене припадницима других врста.

Ипак, једно питање остаје, каже Краусе, а то је – зашто Денисовани и Неандерталци нису постали једна популација, већ су остали генетски различите групе. Највероватнији одговор на то питање је, каже Краусе, да су географске баријере играле кључну улогу, али је за подробније објашњење неопходно да истраживачи анализирају ДНК са већег броја фосила.

(Ивана Николић, ЦПН)