Притисак потрошача да се пластична паковања забране би заправо могло да буде штетно по животну средину, наводи се у извештају посланичке групе Британског парламента. Kомпаније се окрећу другим материјалима за паковање који би потенцијално могли бити још гори по околину, упозоравају посланици из више странака.
На пример, стаклене флаше су много теже од пластичних па њихов транспорт доводи до више загађења. Производња и употреба папирних кеса обично доводи до више емисије угљеника од пластичних – и много је теже да се опет употребе. Промена материјала за паковање подстакнута је забринутошћу купаца о утицају пластичног отпада у океанима.
Међутим, аутори извештаја кажу да последице коришћења нових материјала нису адекватно оцењене. Више супермаркета, на пример, продаје више пића у обложеном картону, под претпоставком да оваква паковања могу да се рециклирају. У ствари, у Великој Британији постоје постројења која могу да рециклирају једну трећину посуда од обложеног картона који су у оптицају, кажу из организације Зелена алијанса.
Биоразградива конфузија
Ова група сарађује са организацијама које се баве рециклажом и истражује шта продавнице раде како одговориле на забринутост јавности због пластике која загађују океане. „Много продавница продаје паковања која се описују као биоразградива или подложна компостирању (поступак рециклаже биолошког отпада). Међутим, ову амбалажу може компостирати само индустријски компостер – и, чак и тада, нека паковања се можда неће у потпуности разградити“, каже портпаролка Зелене алијансе Либи Пик.
У извештају се наводи да „више од 80 одсто муштерија мисли да је биоразградива или компостивна пластика еколошки прихватљива, али мног знају мало о условима и како треба радити са материјалом. Наши испитаници су желели да имају јаснији приступ томе где треба да се користи и како треба да се рекламира како би избегли збуњивање купаца и потенцијално изазивање додатних проблема”, пише у документу.
Трговци су бринули да би та конфузија могла да угрози животну средину, било да људи стављају компостивну пластику са обичном пластиком, или је бацају, са погрешном претпоставком да ће се разградити као кора јабуке. Из неких компанија које су употребиле ове врсте пластике такође је наведено да се тај материјал није разграђивао онако како је то било очекивано у свакодневним условима.
Будите храбрији?
„Муштерије су изузетно збуњене око тога шта значи компостивно, шта биоразградиво, а шта направљено од материјала базираних на биолошким супстанцама”, саопштила је једна компанија. У овој фирми кажу да су „свесни да би преласком са пластике на друге материјале, у неким случајевима, могли да повећају емисију угљеника”.
„Ако бих имао чаробни штапић, желео бих да видим више удружених интервенција са врха владе… Желимо да видимо да је наша влада храбрија”, кажу у другој фирми. У трећој компанији су рекли да би иновативност у производњи паковања за фирме могла да буде „велика компетативна предност у тренутној клими”.
Ендру Опи из Британског малопродајног конзорцијума је рекао да би било добро да се донесе јаснија стратегија. „Сви одговорни трговци се слажу да климатске промене треба да буду у срцу њиховог пословања, било да је у питању набавка производа или промена паковања. Пластични материјали су најефективнији материјал у многим условима – на пример краставци увијени у пластику трају 14 дана дуже, смањујући тиме бацање хране. Kохерентна стратегија бацања отпада и коришћења ресурса је она чији је приоритет смањење утицаја на животну средину кроз ствари које купујемо, а не само смањивање употребе пластике.”
Шта ради влада
Влада је објавила стратегију о управљању ресурсима и отпаду у децембру 2018. и спровела иницијалне консултације о три питања: одговорности произвођача за амбалажу, увођење система поврата депозита за боце пића и увођење веће доследности у рециклирању и сакупљању отпада. Министри кажу да ће фирме плаћати 100 одсто трошкова за обраду материјала када постане отпад, за разлику од тренутних десетак одсто.
Шире расправе о овим темама се очекују касније ове године, али је план за њихову имплементацију још увек нејасан, а влада није још потврдила да ли ће се поврат депозита примењивати на све материјале и величине посуда. Британска влада је делимично забранила микро перлице, а забрана пластичних сламчица, кашичица и штапића за уши требало би да буде уведена касније ове године. Разматра се и забрана стиропора, а Управа за трезор је обећала да ће увести порез на пластичну амбалажу која не садржи барем 30 одсто рециклираног садржаја.
Велика Британија се обавезала да ће усвојити ЕУ пакет закона Циркуларне економије којима би требало да буде уведена обавеза да се рециклира много више отпада него до сада. Ипак, земља се није обавезала да ће усвојити и Директиву о пластици за једнократну употребу која захтева шире мере за смањење употребе пластике, попут забрану пластичног прибора за јело.
Међутим, рекли су и да ће се ускладити са оним што ЕУ ради у овој области или ће урадити и више. Такође није јасно да ли ће Велика Британије усвојити далеко ширу забрану микро перлица каква постоји у ЕУ.
(Извор Би-Би-Си)
(Прочитајте још у Галаксији: https://galaksijanova.rs/plasticne-kese-bolje/
