Кинези запамте девет цифара одједном, Енглези седам. Зашто? Зато што у кинеском језику речи-бројеви подсећају на слогове-метке. А како телефонирају у Амазонији (погледајте наслов)?
Зашто су кинески бројеви краћи?
Погледајте седам случајно поређаних цифара:
4
8
5
3
9
7
6.
Подсећају на телефонски број, али усправно исписан. Баците кратак поглед, заиста кратак, накратко застаните, узмите комадић хартије и запишите их по сећању.
Урадили сте то?
Кинески говорник, дакле,
за две секунде може да упије
девет цифара, енглески
говорник само седам.
Француски неуролог и математичар Станислас Деајен наглашава да готово 50 одсто говорника енглеског може да запамти свих седам цифара. Када неко каже свој број телефона, очас се упамти првих пет цифара, а последња два понеко мора и да запише.
Уколико говорите кинески, ићи ће вам лакше. Просечан говорник може да запамти девет цифара у исто време. У чему је разлика?
Азијске речи за бројеве
(кинески, корејски и јапански
језик) држе се устаљеног обрасца:
једанаест се пише као десет/један,
дванаест као десет/два, тринаест
као десет/три и тако редом.
Дотични научник сматра да се она огледа у томе како речи одзвањају (звуче) у нечијој глави. Све кинеске речи за првих десет бројева су краће, сажете су у својеврсне „слогове-метке” – yi, er, san, si, wu, liu, qi, ba и jiu. Измерио их је и свака траје око четвртине секунде.
Крените да бројите на енглеском: one, two, али three се може малчице развући, а seven је, заиста, успоренији, састављен од два дугачка слога, због чега се енглеске речи изговарају нешто дуже – трећину секунде свака.
Збирно узев, разлика је уочљива. Кинески говорник, дакле, за две секунде може да упије девет цифара, енглески говорник само седам. Станислас Деајен верује да наш мозак гута информације у гутљајима од по две секунде, због чега су Кинези у предности – називи цифара су краћи. Може ли то да објасни зашто су кинески средњошколци на два надметања (у Сингапуру и Шангају) надмашили остале?
Често сте слушали за друга кинеска језичка преимућства. Азијске речи за бројеве (кинески, корејски и јапански језик) држе се устаљеног обрасца: једанаест се пише као десет/један, дванаест као десет/два, тринаест као десет/три и тако редом.
С друге стране, када чујете једанаест на енглеском не наводи вас да помислите да је састављено од десет и један; више звучи као нешто попут хлеба (bread) или квасца (leaven). Исто је и са дванаест, нема јасног обрасца. И то није добро.
Огледи су у више наврата показали да азијски малишани лакше (и брже) науче да броје од европских. У једном истраживању с кинеским и америчким четворогодишњацима и петогодишњацима и једни и други су испољили сличне способности учећи да броје до 12. Али кинески су испредњачили када су наишли већи бројеви. Опет се умешало уобичајено устројство (број-реч).
Сувише је касно да се у енглеском језику мењају речи којима се изговарају бројеви, иако ће се можда то једном догодити. У сваком случају, постоје народи који имају више мука, као што је племе Арара из Амазоније. Ево како броје до осам:
Anane (1)
Adak (2)
Adak Anane (3)
Adak Adak (4)
Adak Adak Anane (5)
Adak Adak Adak (6)
Adak Adak Adkak Anane (7)
Adak Adak Adak Adak (8).
Покушајте да замислите (и запишете) њихове телефонске бројеве!
