Истраживање спроведено на Универзитету Англија Раскин (Велика Британија), под вођством биолога Клаудије Вашер, показало је да човек није једини са смислом за поштење.
Сећате се маленог пилета Калимера које је у цртаћу непрекидно понављало: „То је неправда, то је неправда!” Послужило је да на занимљив и забаван начин дочара људске особине. За човека смо одувек знали да је обдарен – у већој или мањој мери – осећајем поштења. Чим му нешто није по вољи, ни часа не часи да каже да је то неправедно.
Човек се одликују осећајем за поштење, што с тачке гледишта еволуције значи да је то начин за постизање личне користи: помаже онима који су му помогли. Да ли га осећај за поштење разликује од других животиња?
Осим смеђих капуцина,
неправду препознају и
други примати, попут
шимпанзи и макакија.
Истраживање спроведено на Универзитету Англија Раскин (Велика Британија), под вођством биолога Клаудије Вашер, показало је да човек није једини са смислом за поштење, што је потврђено у огледима: једна је ваљано награђена за обављени задатак, другој је следила утешна награда. И то је проверено на мајмунима смеђим капуцинима и на птицама из породице врана.
Капуцини су морали да врате жетон истраживачу да би били награђени. Један је у замену добио краставац, а друга зрно грожђа које је пожељнија награда. Онај с краставацем је почео да се буни, бацајући поврће истраживачу. Осим тога, када је један напорно радио за награду, а другом је иста поклоњена, мајмун који се трудио престао је да учествује у опиту.
Неправду препознају и други примати, попут шимпанзи и макакија, али и поједини веома друштвени сисари као што су пси и пацови.
Исти су резултати и у тестирању с птица из породице врана које су, иначе, познате по својој друштвености. Награда је била сир (воле) и зрно грожђа (не воле). У једном огледу су птице добиле исту награду у замену за жетон који су доносиле истраживачу, а у другом је једна добила сир, а друга грожђе. Осим тога, проверена је реакција на уложени труд – једна је морала зарадити награду, другој је она поклоњена.
Птице према којима истраживачи нису били поштени нису прихватиле утешну награду, а оне које су награду морале зарадити престале су да сарађују када су виделе да је друге добијају без уложеног труда.
„Čovek nije jedini sa smislom za poštenje“) U tom redu je negde među poslednjima.