Владимир Влада Петрић, пензионисани професор, теоретичар филма и некадашњи редитељ РТС-а, преминуо је у 92. години у Београду.
Владимир Петрић рођен је у Прњавору 1928. године и један је од најзначајнијих савремених теоретичара и историчара филма. Дипломирао је на смеру за књижевност и енглески језик на Београдском универзитету 1956. године. Током студија постао је асистент-предавач на Академији за филм и позориште, на којој је такође зарадио диплому за филмску и позоришну режију 1958.
Од оснивања Радио-телевизије Београд ради на њој као редитељ. Шездесетих је годину дана провео у СССР-у проучавајући совјетску кинематографију под туторством Лева Кулешова и Николаја Лебедева. Добио је Фулбрајтову стипендију 1970. године на Универзитету у Њујорку, а 1973. године постаје прва особа која је докторирала на филмским студијама неке америчке институције за високо школовање.
Професорску каријеру започео на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а наставио је на чувеном Универзитету Харвард, где је остао да предаје до 1997. године. Тамо је је основао и водио Филмски архив Харварда са циљем да промовише филм као уметност и подстакне његово мултидисциплинарно изучавање. Током тог периода као гостујући професор предаје на великом броју других универзитета и школа.
Од позоришних дела, Петрић је режирао „Тетар Јоаким Вујића”, „Слово светлости”, „Поп Ћира и поп Спира”, „За Лукрецију”, „Персона”… Запажени стваралачки опус остварио је и на телевизији: „Мсје Жозеф”, „Мића и Микица”, „Лажа и Паралажа”, „Двоје на прузи”, „Први пут са оцем на јутрење”, „Све ће то народ позлатити”, „Швабица”… Као плодоносни теоретичар филма, Петрић је написао велики број књига – „Чаробни екран”, „Шекспир на филму”, „Увођење у филм”, „Развој филмских врста и жанрова”, „Телевизија – осма сила”… Добитник је великог броја награда и признања.
(Извор РТС)
ОВДЕ прочитајте разговор с др Владимиром Петрићем.
