Тим који предводи чувени истраживач Дејвид Синклер са Харвардске медицинске школе, који се бави подмлађивањем, објавио је научни рад који показује да је мешавина хемикалија способна да преокрене ћелијско старење и то за само четири дана. До сада су докази само у људским ћелијама у лабораторији, а тим каже да су далеко од тестирања на животињским моделима, а још даље од испитивања на људима, преноси Science Alert.
Али премиса је, у најмању руку, веома интригантна, чак и ако је враћање сата уназад у појединачним ћелијским линијама далеко од тога да покаже да је могуће побољшати здравствене факторе у вези са годинама код животиња. „Идентификујемо шест хемијских коктела који за мање од недељу дана и без угрожавања ц́елијског идентитета, обнављају профил транскрипта у целом геному младости и обрну транскриптомску старост”, пишу Синклер и његов тим у часопису Aging.
Дакле, „подмлађивање преокретом старости може се постићи, не само генетским, већ и хемијским средствима”, каже научник. Ова студија се бавила начином на који ћелије губе информације како старе, посебно епигенетске информације. Kако старе, наше ћелије прелазе од неограниченог потенцијала када смо ембриони до диференцијације у само један специфичан тип ћелије, и на крају постају старе и остају без функционалности.
У 2012. Шинија Јаманака и сер Џон Б. Гордон су добили Нобелову награду јер су показали да се овај процес заправо може преокренути. Открили су да укључивање такозваних Јаманака фактора (OCT4, SOKS2 и KLF4) код сисара може претворити одрасле ћелије назад у индуковане плурипотентне матичне ћелије са неограниченим потенцијалом. Неколико година касније, тим истраживача је показао да чак и привремено укључивање ових Јаманака фактора код мишева чини глодаре здравијим. Од тада се покушавада се иста ствар примени на људе, али без претварања ћелија у канцерогене, што представља ризик када ћелијама дате могућност да се бесконачно деле.
Синклерова лабораторија је већ постигла обећавајуће ране резултате и успела је да користи Јаманака факторе да поврати вид код мишева и мајмуна са оштећеним оптичким нервима. Али сав тај посао укључује генску терапију, односно увођење гена Јаманака фактора помоћу вируса, што је скупо, контроверзно и није без компликација. Изазов је пронаћи начин да се постигну исти резултати коришћењем хемикалија које би се могле претворити у лек или терапију, а то је оно што Синклер каже да су сада урадили.
(Н1)
