MEĐU IZMEĐU

ŽIV POSLE 46.000 GODINA!

272 pregleda
Profimedia

Ruski naučnici oživeli crva iz sibirskog permafroista i sada ispituju da li postoji granica dužine života.

 

Nije ništa neobično da naučnici otkriju ostatke drevnih životinja i organizama starih po nekoliko desetina hiljada godina, ali ukoliko oni ožive tj. izađu iz kriptobioze nakon toliko vremena – to onda jeste neočekivano iznenađenje.Vest iz 2018. godine, kada su otkrili dve vrste valjkastih crva u permafrostu u dolini reke Kolime na krajnjem severoistoku Sibira i uspeli da ih ožive, bila je prava senzacija. Pre svega jer su tadašnje procene bile da su Panagrolaimus detritophagus i Plectus parvus, stari oko 32.000 godina.

Međutim, sada su obavili radiokarbonsko datovanje materijala u blizini još jednog oživljenog crva otkrivenog u sibirskom permafrostu i otkrili da je u kriptobiozi – stanju u kome su zaustavljeni metablički procesi – proveo najmanje 46.000 godina. Rekord koji pobija dužinu svih ranijih poznatih stanja ekstremne neaktivnosti u životinjskom svetu. Istraživači iz Instituta Maks Plank u Nemačkoj su nakon oživljavanja crva Panagrolaimus kolymaensis uzgajali više od 100 generacija u laboratorijskim uslovima i nakon toga izvršili analizu njihovih genoma. To im je pomoglo da dopune šturo znanje o životinjama koje imaju sposobnost da u teškim životnim uslovima pređu u kriptobiozu.

Interesantan je podatak da među živim crvima rekord za najduži period proveden u kriptobiozi iznosi samo 39 godina, ali pomenuti drevni je na osnovu datovanja biljnog materijala u blizini star negde od 45.839 do 47.769 godina. Sama genotipska analiza je otkrila da se njegovi genomi u dosta slučajeva preklapaju sa njegovim živim rođakom Caenorhabditis elegansom i da imaju zajedničke mehanizme za preživljavanje u teškim uslovima. Rezultat koji je iznenadio naučnike, s obzirom da C. elegans, uglavnom, živi u regionima sa umerenom klimom. Autori studije tvrde da ovo ukazuje da su prilagođavanjem da prežive kriptobiotičko stanje u kratkim vremenskim okvirima u okruženjima kao što je permafrost neke vrste nematoda stekle moć da ostanu u tom stanju tokom celih geoloških perioda. Tim sada želi da otkrije kakvu ulogu zajednički geni igraju u kriptobiozi i da li postoji gornja granica koliko dugo nematode mogu ostati u njoj. Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu PLOS Genetics.

 

(Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar