ЖИВ ПОСЛЕ 46.000 ГОДИНА!

Руски научници оживели црва из сибирског пермафроиста и сада испитују да ли постоји граница дужине живота.

Није ништа необично да научници открију остатке древних животиња и организама старих по неколико десетина хиљада година, али уколико они оживе тј. изађу из криптобиозе након толико времена – то онда јесте неочекивано изненађење. Вест из 2018. године, када су открили две врсте ваљкастих црва у пермафросту у долини реке Kолиме на крајњем североистоку Сибира и успели да их оживе, била је права сензација. Пре свега јер су тадашње процене биле да су Panagrolaimus detritophagus и Plectus parvus, стари око 32.000 година.

Међутим, сада су обавили радиокарбонско датовање материјала у близини још једног оживљеног црва откривеног у сибирском пермафросту и открили да је у криптобиози – стању у коме су заустављени метаблички процеси – провео најмање 46.000 година. Рекорд који побија дужину свих ранијих познатих стања екстремне неактивности у животињском свету. Истраживачи из Института Макс Планк у Немачкој су након оживљавања црва Panagrolaimus kolymaensis узгајали више од 100 генерација у лабораторијским условима и након тога извршили анализу њихових генома. То им је помогло да допуне штуро знање о животињама које имају способност да у тешким животним условима пређу у криптобиозу.

Интересантан је податак да међу живим црвима рекорд за најдужи период проведен у криптобиози износи само 39 година, али поменути древни је на основу датовања биљног материјала у близини стар негде од 45.839 до 47.769 година. Сама генотипска анализа је открила да се његови геноми у доста случајева преклапају са његовим живим рођаком Caenorhabditis elegans–ом и да имају заједничке механизме за преживљавање у тешким условима. Резултат који је изненадио научнике, с обзиром да C. elegans, углавном, живи у регионима са умереном климом. Аутори студије тврде да ово указује да су прилагођавањем да преживе криптобиотичко стање у кратким временским оквирима у окружењима као што је пермафрост неке врсте нематода стекле моћ да остану у том стању током целих геолошких периода. Тим сада жели да открије какву улогу заједнички гени играју у криптобиози и да ли постоји горња граница колико дуго нематоде могу остати у њој. Резултати истраживања су објављени у часопису PLOS Genetics.