Милиони људи који су примили вакцину против ковида-19 искусили су нуспојаве и то је добар показатељ да се имунолошки систем припрема да одговори у случају заразе, али ако такви знаци изостану нема разлога за бригу, кажу стручњаци.
Изостанак реакције не значи да је особа незаштићена, тако да нема разлога за бригу рекло је троје стручњака, Пол Офит, управник Центра за вакцине при Дечјој болници у Филаделфији, др Глен Рал, имунолог из Фокс чејс центра за карцином, такође из Филаделфије и др Сара Kолс са Универзитета Arizona College of Medicine. „Вакцина делује и у случају да немате нуспојаве”, рекла је др Kолс и нагласила „многи имају нуспојаве, а многи не”. Изостанак главобоље или повишене телесне температуре није разлог за забринутост, каже Пол Офит и објашњава: „Сигурно је да не морате имати нуспојаве да бисте знали да сте заштићени”. Другим речима обе појаве, стицање имунитета и нуспојаве, резултат су низа упозорења у имунолошком систему након вакцине.
Али само зато што је првобитна упала успешно подстакла производњу антитела и другу врсту обране од болести, то не значи да она мора нужно да изазове и повишену температуру. Нема строге корелације између те две ствари, каже др Kолс, председница Kомисије за јавно здравље и науку Америчке академије породичних лекара. И многе друге модерне вакцине изазивају мало нуспојава, ако их упште и изазивају, па ипак добро делују, каже Рал, коаутор Начела вирусологије. „Нормално, ми не видимо драгоцене нуспојаве након вакцинације”, рекао је он.
Да ли ће људи имати нуспојаве зависи и од других фактора, а не само од њиховог имунолошког система, а то су умор, стрес и начин на који доживљавају бол, објашњава Kолс. Постотак разноликих реакција разликује се од вакцине до вакцине, а код вакцина које се дају у две дозе, нуспојаве се чешће појављују након друге дозе. Kод примене „Фајзер/Бионтек” вакцине, у клиничким испитивањима 3,7 одсто учесника старости од 18 до 55 година имало је повишену телесну температуру након прве дозе, а 15,8 одсто након друге. Половина је имала главобољу након друге дозе, али су углавном биле благе. Сви ти ефекти су пролазни и трају дан или два.
У ретким случајевима, тежа алергијска реакција звана анафилаксија, наступа у минутама након вакцинације и лекари су увек спремни да интервенишу „епипеном” (уређајем за аутоматску инјекцију адреналина) или сличним који садржи епинефрин. Kоначно, Офит, Рал и Kолс говоре о системским нуспојавама, а не о локалним ефектима као што су бол у рамену у које је убризгана вакцина или црвенило на месту убода јер су те појаве честе, али су занемарљиве у односу на оно што би могло да се догоди ако се разболите од ковида-19.
(Извор Н1)
