Naučncima još neke stvari nisu jasne u vezi s malenom staklenom žabom.
Ako ste samo mala mekana žaba koja pokušava preživeti u divljim džunglama Srednje i Južne Amerike, morate skrivati neke trikove u svom ljepljivom rukavu. Jedne se brane otrovom, a druge se kamufliraju da ih ne primete proždrljivi grabljivci. Flajšmanova staklena žaba (Hyalinobatrachium fleischmanni), koja boravi u krošnjama drveća, usavršila je zanimljivu sposobnost skrivanja – danju postaje prozirna.
Maleni vodozemac koristi fascinantan trik da bi povećao šanse za preživljavanje tokom dremuckanja na dnevnom svetlu. Kad staklena žaba krene na spavanje, postaje sve prozirnija dok uistinu ne počne nalikovati na pravu žabu od stakla.
Žabe su obično bića mraka, što znači da su više aktivne u toku noći kada se šunjaju u potrazi za plenom. Za dana pronalaze neko udobno lišće na kojem se mogu sklupčati i gde ih neće tako lako opaziti zbog zelene boje. No za staklenu žabu, koja skakuće po krošnjama, postoji jedna nevolja. Kada je sunčeva svetlost obasja odozgo, vidi se njena senka (silueta) na listu i tako je gladni grabljivci mogu lako uočiti. Stoga je ona razvila neobičnu veštinu – može postati prozirna, piše Science Alert.
Propuštaju vidljivu svetlost
Biolog Karlos Taboada sa Djuk univerziteta (SAD) i kolege primetili su da ovaj maleni vodozemac koristi fascinantan trik da bi povećao svoju šansu za preživljavanjem tokom dremuckanja na dnevnom svetlu. Naime, kad Flajšmanova staklena žaba krene na spavanje, postaje sve prozirnija dok uistinu ne počne nalikovati na pravu žabu od stakla.
„Staklene žabe su poznate po veoma prozirnim mišićima i koži na trbuhu, kroz koju su im vidljive kosti i drugi organi. Otkrili smo da ova tkiva propuštaju više od 90 do 95 posto vidljive svetlosti i pritom zadržavaju funkcionalnost. Radi se o prilagodljivoj prozirnosti jer se vodozemac najviše kamuflira za vreme spavanja”, napisali su naučnici u svojem istraživanju.
Naučnici su optičkom spektroskopijom potvrdili da je razlog tome smanjena cirkulacija crvenih krvnih ćelija. Ona se smanjila za neverovatnih 89 procenata, a većina crvenih krvnih zrnaca se koncentriaala u jetri.
Ovo je dosta zanimljivo otkriće jer je prozirnost izuzetno retka pojava kod kopnenih životinja. Dodatno, crvene krvne ćelije koje kolaju telom zbog svoje boje otežavaju takvu sposobnost kamuflaže. Stoga su istraživači odlučili da prouče ovu vrstu žabe da otkriju na koji način izvode ovaj trik.
Skrivaju krv u jetri
Analizirali su 11 staklenih žaba i merili njihovu prozirnost u različitim periodima: dok spavaju, kad su budne, u toku dozivanja druge jedinke, nakon aktivnosti i pod anestezijom. Otkrili da su imale istu prozirnosti dok su bile budne, dozivale, vežbale i pod anestezijom. Međutim, kada su spavale, postale su za 34 do 61 odsto prozirnije.
Naučnici su optičkom spektroskopijom potvrdili da je razlog tome smanjena cirkulacija crvenih krvnih ćelija. Naime, ona se smanjila za neverovatnih 89 procenata, a većina crvenih krvnih zrnaca se koncentriaala u jetri. Da bi mogle mirno i sigurno spavati, ove žabe su naučile većinu svojih crvenih krvnih zrnaca da skrivaju u jetri. Kada se probude, ponono kreće normalna cirkulacija crvenih krvnih ćelija.
Ostalo još nepoznanica
„Kad god staklene žabe žele biti prozirne, što je obično dok miruju, filtriraju gotovo sva crvena krvna zrnca iz svoje krvi i skrivaju ih u jetri. Pritom nekako izbegavaju stvaranje ogromnog krvnog ugruška. Čim ponovo treba da postanu aktivne, vraćaju ove ćelije natrag u krvotok, što im daje metabolički kapacitet za kretanje”, objasnio je biolog Sonke Jonsen sa Djuk univerziteta.
Za sada nije jasno kako žabe tačno izvode ovaj trik, mogu li ga dobrovoljno primeniti u nekim drugim opasnim situacijama. Nije poznato, takođe, imaju li neku vrstu posebnog metaboličkog prilagođavanja koje im omogućuje da dožive dramatične proene u cirkulaciji bez nastanka oštećenja na drugim organima.Istraživanje pod naslovom Glassfrogs conceal blood in their liver to maintain transparency objavljeno je u časopisu Science.
(Ilustracija Duke/Jesse Delia)
(Indeks)
