Научнцима још неке ствари нису јасне у вези с маленом стакленом жабом.
Ако сте само мала мекана жаба која покушава преживети у дивљим џунглама Средње и Јужне Америке, морате скривати неке трикове у свом љепљивом рукаву. Једне се бране отровом, а друге се камуфлирају да их не примете прождрљиви грабљивци. Флајшманова стаклена жаба (Hyalinobatrachium fleischmanni), која борави у крошњама дрвећа, усавршила је занимљиву способност скривања – дању постаје прозирна.
Малени водоземац користи фасцинантан трик да би повећао шансе за преживљавање током дремуцкања на дневном светлу. Кад стаклена жаба крене на спавање, постаје све прозирнија док уистину не почне наликовати на праву жабу од стакла.
Жабе су обично бића мрака, што значи да су више активне у току ноћи када се шуњају у потрази за пленом. За дана проналазе неко удобно лишће на којем се могу склупчати и где их неће тако лако опазити због зелене боје. Но за стаклену жабу, која скакуће по крошњама, постоји једна невоља. Kада је сунчева светлост обасја одозго, види се њена сенка (силуета) на листу и тако је гладни грабљивци могу лако уочити. Стога је она развила необичну вештину – може постати прозирна, пише Science Alert.
Пропуштају видљиву светлост
Биолог Карлос Табоада са Дјук универзитета (САД) и колеге приметили су да овај малени водоземац користи фасцинантан трик да би повећао своју шансу за преживљавањем током дремуцкања на дневном светлу. Наиме, кад Флајшманова стаклена жаба крене на спавање, постаје све прозирнија док уистину не почне наликовати на праву жабу од стакла.
„Стаклене жабе су познате по веома прозирним мишићима и кожи на трбуху, кроз коју су им видљиве кости и други органи. Открили смо да ова ткива пропуштају више од 90 до 95 посто видљиве светлости и притом задржавају функционалност. Ради се о прилагодљивој прозирности јер се водоземац највише камуфлира за време спавања”, написали су научници у својем истраживању.
Научници су оптичком спектроскопијом потврдили да је разлог томе смањена циркулација црвених крвних ћелија. Она се смањила за невероватних 89 процената, а већина црвених крвних зрнаца се концентриаала у јетри.
Ово је доста занимљиво откриће јер је прозирност изузетно ретка појава код копнених животиња. Додатно, црвене крвне ћелије које колају телом због своје боје отежавају такву способност камуфлаже. Стога су истраживачи одлучили да проуче ову врсту жабе да открију на који начин изводе овај трик.
Скривају крв у јетри
Анализирали су 11 стаклених жаба и мерили њихову прозирност у различитим периодима: док спавају, кад су будне, у току дозивања друге јединке, након активности и под анестезијом. Открили да су имале исту прозирности док су биле будне, дозивале, вежбале и под анестезијом. Међутим, када су спавале, постале су за 34 до 61 одсто прозирније.
Научници су оптичком спектроскопијом потврдили да је разлог томе смањена циркулација црвених крвних ћелија. Наиме, она се смањила за невероватних 89 процената, а већина црвених крвних зрнаца се концентриаала у јетри. Да би могле мирно и сигурно спавати, ове жабе су научиле већину својих црвених крвних зрнаца да скривају у јетри. Kада се пробуде, пононо креће нормална циркулација црвених крвних ћелија.
Остало још непознаница
„Kад год стаклене жабе желе бити прозирне, што је обично док мирују, филтрирају готово сва црвена крвна зрнца из своје крви и скривају их у јетри. Притом некако избегавају стварање огромног крвног угрушка. Чим поново треба да постану активне, враћају ове ћелије натраг у крвоток, што им даје метаболички капацитет за кретање”, објаснио је биолог Сонке Јонсен са Дјук универзитета.
За сада није јасно како жабе тачно изводе овај трик, могу ли га добровољно применити у неким другим опасним ситуацијама. Није познато, такође, имају ли неку врсту посебног метаболичког прилагођавања које им омогућује да доживе драматичне проене у циркулацији без настанка оштећења на другим органима. Истраживање под насловом Glassfrogs conceal blood in their liver to maintain transparency објављено је у часопису Science.
(Илустрација Duke/Jesse Delia)
(Индекс)
