MEĐU IZMEĐU

PRVA AKUSTIČNA KUKA

Ilustracija (Piksabej)

Fizičari sa Politehničkog univerziteta u Tomsku zajedno sa španskim kolegama prvi put su uspeli da naprave akustičnu kuku manju od zvučnog talasa, pomoću koje je moguće ubrzati razvoj biomedicine i razviti nove sintetičke materijale.

 U istraživanju koje je objavljeno u „Rizaltsinfiziks”, naučnici su dokazali da se širenje zakrivljenosti optičkog zračenja, usled čega se obrazuju zakrivljeni svetlosni snopovi, može dogoditi ne samo kod elektromagnetnih talasa. Ispostavilo se da se krivi snopovi mogu dobiti u procesu difrakcije zvučnog talasa, kada se menja putanja širenja, na primer, prilikom savladavanja prepreke ili širenja ugla kretanja.

„U ovom radu smo teoretski i eksperimentalno dokazali da se akustična kuka može formirati pomoću difrakcije zvučnog talasa na polimernoj Janus-čestici veličine nekoliko talasnih dužina”, rekao je profesor na Katedri sa elektronsko inženjerstvo na Politehničkom univerzitetu u Tomsku Igor Minin. Prema njegovim rečima, specifičnost takvih akustičnih kuka je njihova subtalasna kriva, odnosno promena smera širenja, što se dešava na udaljenosti manjoj od talasne dužine.

Ovo je prvi put da je takav efekat zabeležen u akustici. Kako stručnjaci ističu, pomoću akustične kuke mogu se premeštati biološke čestice po krivoj putanji, a to pomaže da se prouče matične ćelije i da se testiraju lekovi, kao i da se manipuliše mikro-objektima u hemiji i tehnici kako bi se brzo i precizno stvorili novi materijali i nano-omotači.

Kako se ističe, eksperiment je dokazao da novi tip krivolinijskih talasnih snopova može biti realizovan u optici, između infracrvenog i talasnog raspona, kao i u akustici. Naučnici su naglasili da za ovo pionirsko istraživanje zasluge pripadaju Rusiji. Istraživanje je delimično podržala Ruska fondacija za osnovna istraživanja (№ 20-57-S52001) i Politehnički univerzitet u Tomsku.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar