Наочаре за сунце користили су пре 2.000 година становници хладног Артика. Потреба за наочарима за сунце јавила се из разлога да би се очи заштитиле од јарког сунца које се одбија од белог снега. Генерације људи оковане снегом у Артичком кругу, међу којима су Инуити, Јупики, Алеути и друге доморадачке гупе, користе последњих 2.000 година наочаре за снег. Оне су дизајниране тако да заштите очи од снежног слепила изазване јаком светлошћу, каква је у областима сталног снежног покривача. Снежно слепило се научно назива фотокератитис.
Може се слободно рећи да су ове наочаре биле претеча наочарима за сунце. Ове прве наочаре су биле закривљене да одговарају контурама лица и да лакше пријањају на нос. Тамо где су очи направљени су прорези (један или два), како би корисник могао да провири кроз уске отворе. Наочаре се причвршћују за главу уз помоћ траке или канапа од органских материјала. Понекад, Инуити наносе чађ на унутрашњу страну наочара како би умањили одсјај светлости.
Назване су илгаак на језику Инуита и нигаугек на језику Јупика. У буквалном преводу на српски језик значи ,,наочаре за снег”. У различитим дијалектима инуитског језика, наочаре за снег се називају инукхук, инуксук, илгаак и такође иггаак. Последње две речи се користе и за наочаре за сунце. Прве наочаре за сунце су биле израђене од различитог материјала. Углавном су то дрво, кости, рогови ирваса или кљове моржа. Такође, користе се и уси китова за израду ових наочара. На тај начин би се очи заштиле од јаке сунчеве светлости која се рефлектује од снега. Уједно је то смањивало изложеност директним УВ зрацима и напрезање очију. Тиме би се спречило снежно слепило. Штитиле су и од ветра, суснежица, током путовања кроз Артик и слично. Ови древни изуми су проналажени на археолошким локалитетима Инуита старим и до 2.000 година.
