СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ПРВИ АРХЕОЛОГ НА СВЕТУ

Илустрација

Илустрација

Прво забележено ископавање водио је вавилонски краљ Набонид. Kраљ Набонид, који је владао средином 6. века п.н.е.

Археологија као наука стара је само око 150 година. Међутим, интересовање за прошлост знатно је старије. Прво забележено ископавање водио је вавилонски краљ Набонид. Kраљ Набонид, који је владао средином 6. века п.н.е, може се сматрати оцем археологије или првим археологом. Његово ископавање и накнадна рестаурација гробова предака и грађевина у Сипару (Ирак) и Харану (Турска) први су познати покушаји да се открије и разуме прошлост. Kраљ Набонид обнављао је храмове древног Вавилона и трагао је за натписима ранијих владара.

Набонид, као краљ Вавилона, обраћао је мало пажње на политику, религију или послове царског Вавилона, радије је путовао и истраживао старије грађевине, храмове и античке објекте који су се налазили у унутрашњости царства. Из тог разлога је укључен у археолошку „кућу славних” јер је његово напуштање краљевских дужности било у корист неких од првих археолошких истраживања.


Заветна плоча Ур-Намуа

Био је или приватни колекционар или кустос будући да је његова колекција откривена у глиненој посуди у кући поред библиотеке. Мора да је био веома учен човек, јер је сакупљао управо такве предмете које би данашњи истраживач и познавалац бирао. Издвајао је примерке које илуструју историју и старине своје земље или обичаје и обичаје у давна времена. За модерног истраживача ова збирка се показала од огромне користи и вредности, јер је бацила много светла на историју и топографију Вавилона и решила многа сумњива хронолошка питања.

Најстарији предмет који се налазио у посуди била је глинена плоча из времена Саргона Првог од Агаде (2650. г.п.н.е.), с његовим именима и титулама, од којих су многе до тог открића биле непознате. Друга, млађа плоча, јесте црна камена заветна плоча Ур-Намуа (2400. г. п.н.е.) са сумерским натписом: Белу, краљу земаља, његовом краљу Ур-Енгуру, моћном шампиону, краљу Ура, краљу Сумера и Акада, који је саградио зидове Нипура”. Ову тврдњу потврђује и чињеница да су табле од опеке са његовим именом и титулама пронађене у доњим токовима зидова у Нипуру.

Мардук у религији Месопотамије био је главни бог града Вавилона и државни бог Вавилона, често називан Бел или Господ. Ур-Наму или Ур-Енгур, познат као и Ур-Гур, био је оснивач династије Сумера у Уру у јужној Месопотамији. Познат је и по свом законику који представља најстарији сачувани закон.


Плоча од печене земље Бур-Сина

Затим се ту налазила плоча од печене земље Бур-Сина из Ура (око 2350. године п.н.е.) или први печат овог владара који је ископан у Нипуру, у Вавилону. Добро очувана плочица садржала је податке о броју храмова и светилишта који су некада постојали у Нипуру и имена богова и богиња које су тамо обожавалеи Пар уговорних плоча из 1100. године п.н.е. и 1095. године п.н.е. дају важне хронолошке референце о краљевима који су владали у том периоду, и тако даље. За асирски период израђене су две плоче које се односе на позајмице и плаћања камата. Занимљива астрономска запажања у вези са Девицом и Шкорпијом била су исписана на другој плочи и, на крају, постоји део плана града Нипура, који је утврђен идеограмом „Белов град”, синоним за Нипур, написан у средини фрагмента.

Његов најважнији подухват била је обнова храма бога сунца Шамаша у Сипару, иако је био обновљен четрдесет пет година раније од стране Набукодоносора. Ирачки асиролог Хормузд Расам открио је храм сунца у Сипару и у њему Набонидов цилиндар, који се сада налази у Британском музеју, на коме је забележена обнова храма.

Kраљ Набонид се посветио обнављању древних светилишта богова која су пропала, надајући се да ће тиме довести до великог религиозног препорода и успут добити наклоност и заштиту богова и вратити за исказану им оданост. Његово интересовање за проучавање прошлости подстакло га је да истражује историју храмова које је обновио, и инсистирао је да писари и учени људи његовог времена проуче доказе на натписима које је открио, и на тај начин утврде датуме важних догађаја у прошлости и редослед којим су се догодили.


Набонидов цилиндар

Потом, у сопственим натписима Набонид помиње име краљевског оснивача сваког храма и додаје да је живео толико и толико година пре њега. Тако је донео велику корист каснијим генерацијама; иако су нови докази показали да његова хронологија није увек била тачна, ипак су његова истраживања била огромна помоћ у даљем истраживању савремених историчара.

(Извор Све о археологији)

О аутору

Stanko

Оставите коментар