Име Енхедуана записано је на 4.000 година старом предмету из Месопотамије.
Археолог сер Леонард Вули када је ископавао древни град Ур у Месопотамији пронашао је диск са именом првог аутора. На полеђини белог диска од алабастера писало је име Енхедуана. Она је била аутор сумерских песама и химни које потичу из Акадског периода. Енхедуана је била непозната све до 1927. године када је Сер Леонард Вули открио предмете који носе њено име. На сумерском њено име значи „украс неба”. Kао врховна свештеница месечевог божанства Нана-Суен, компоновала је 42 храмске химне и три самосталне песме. Оне се попут Епа о Гилгамешу (који се не приписује именованом аутору) сматрају важним делом књижевног наслеђа Месопотамије.
Настанак њених дела везује се за Акадско царство (око 2350-2150. године п.н.е.). Име првог аутора појављује се на белом диску од алабастера који личи на месец. Пронађен је у храму у древном граду Уру. Диск је украшен рељефом који приказује четири фигуре окренуте према олтару.
Диск од алабастера на коме је приказан свети обред којим предводи свештеница Енхедуана (The Penn Museum)
Чини се да учествују у светом обреду. Једна од фигура, жена која носи покривало за главу и вишеслојну хаљину, већа је од осталих и изгледа да је задужена за обред. Натпис је идентификује као Енхедуану, свештеницу бога месеца Нане, слугу богиње Инане и ћерку Саргона, краља света. „То је невероватно”, каже асириолог са Универзитета Јејл Бењамин Фостер за Арцхаеологy Магазине. „Она је једини аутор у целој сумерској књижевности чије име заправо знамо и једини аутор у целом 2.500-годишњем периоду историје Месопотамије за кога имамо савремену илустрацију.”
Слика горе: Ископавања Ура (Ur-online); слика доле – Данашњи изгледа Ура (Wikipedia)
Енхедуанин отац, Саргон Велики (око 2340-2285.г. п.н.е.), био је оснивач Акадског царства, прве државе која је довела више народа, територија и градова-држава под исту власт. Утицај царства ођекивао је кроз историју Месопотамије, с моћним вођама као што су Хамураби из Вавилона (око 1792-1750. г. п.н.е.) и Саргон II од Асирије (око 721-705. г. п.н.е.) моделирали су своје владавине по узору на оне раних акадских владара, који су били су познати као чланови династије Иштар, по својој богињи заштитници.
(Илустрација Поезија Ендехуане написана клинастим писмом (The Yale Babylonian Collection/Klaus Wagensonner)
(Све о археологији)
