Помоћу ДНК реконструисан изглед мушкарца из 18. столећа кога су покопали као вампира.
У касном 18. веку у Грисволду (Конектикат) сахрањен је мушкарац са бедреним костима сложеним у виду крста, што показује да су његови саграђани из тог доба веровали да је вампир. Више од 200 година касније научници су помоћу ДНК анализе открили како је он изгледао и да се, наравно, радило о обичном човеку.
На темељу положаја ногу и лобање у гробу, истраживачи сматрају да је његово тело у неком тренутку било ископано и поново закопано, што је пракса која се повезује с веровањем у вампире.
Форензичари из компаније Parabon NanoLabs са седиштем у Вирџинији и Лабораторија за идентификацију ДНК оружаних снага (AFDIL), огранка оружаних снага САД, закључили су да је у време смрти преминули мушкарац (познат као JB55) имао око 55 година и да је боловао од туберкулозе. Kористећи софтвер за тродимензионалну реконструкцију лица, утврдили су да је JB55 веробатно имао светлу пут, смеђе очи, црну или смеђу косу и нешто пегица на лицу, пише Live Science.
На темељу положаја ногу и лобање у гробу, истраживачи сматрају да је његово тело у неком тренутку било ископано и поново закопано, што је пракса која се повезује с веровањем у вампире. Наиме, људи су често кроз историју, док још није била развијена медицина, мислили да су прве жртве туберкулозе заправо вампири. С обзиром на то да нису схватали на који се начин преноси ова болест, сматрали су да се ради о вампирима јер су након њихове смрти почеле оболевати друге особе. Односно, веровали су да се неке од првих жртава туберкулозе дижу из гроба, нападају друге и шире пошаст.
Да би га спречили да лови друге чланове своје породице, мештани су се вероватно окупили, ископали JB55-а, прераспоредили његове кости и поново га покопали. „Пронађени су људски остаци којима су бедрене кости сложене у облику крста у пределу прса. На тај начин су покушали да их спрече да устану из гроба и нападају мештане”, рекла Елен Греjтак, директорка биоинформатике у Parabon NanoLabs-у.
Да би спровели анализу, форензичари су прво издвојили ДНК из костију. Но, то није био лак задатак с обзиром на да се радило о остацима старим више од два столећа. „Kако пролази време, кости се разграђују и фрагментишу. Такође, у тако старим узорцима костију заврше и твари из околине, попут бактерија и гљивица”, објаснила је дотична директорка.
У току класичног секвенцирања стручњаци настоје да извоје сваки део људског генома 30 пута, чиме се добија такозвана покривеност 30X. У случају остатака ЈB55, секвенцирање је получило само око 2,5X покривености. Настојећи да попуне празнине, истраживачи су узели ДНК особе сахрањене у близини, рођака ЈB55-а. Но, ти узорци су дали лошију покривеност – око 0,68X. Ко је заправо био овај „вампир”?
Археолози су ископали његове остатке jош 1990, но тек 2019. су форензичари издвојили ДНК и провели га кроз интернетску генеалошку базу података, утврдивши да је JB55 заправо био мушкарац по имену Џон Барбер, сиромашни пољопривредник.
ParabonNanoLabs, који је урадио реконструкцију лица, стога је обавио додатне анализе да би постигао што потпунији генетски профил, а затим помоћу рачунарске интелигенције израдио изглед наводног вампира који је ходао Земљом пре отприлике 200 година. Археолози су ископали његове остатке још 1990, но тек 2019. су форензичари издвојили ДНК и провели га кроз интернетску генеалошку базу података, утврдивши да је JB55 заправо био мушкарац по имену Џон Барбер, сиромашни пољопривредник.
Надимак JB55 темељио се на епитафу на његовом мртвачком сандуку, који је означавао иницијале и доба када је преминуо. Научници су недавно на конференцији International Symposium on Human Identification (ISHI), која је одржана у Вашингтону, приказати резултате своје анализе и реконструкције лица овог обичног човека из 18. века когa су мештани оптужили да се ноћу диже из гроба и напада суграђане.
(Илустрација Parabon Nanolabs/University Virginia Commonwealth)
(Индекс)
