Тек сада научници са Универзитета Оксфорд открили су да је реч о далеко најстаријем познатом запису броја без којега је тешко замислива, ако не и немогућа, математика какву познаје данашња глобална цивилизација.
Kоначно дешифровано писмо старо 1.800 година. Kњижица у којој је написана порука за неког трговца пронађена је још 1881. у селу Бакшали у Пакистану. Од 1902. имали су је у музеју, да би током деценија схватили да оне стотине и стотине тачака у тексту означавају број нула.
А тек сада научници са Универзитета Оксфорд открили су да је реч о далеко најстаријем познатом запису броја без којега је тешко замислива, ако не и немогућа, математика какву познаје данашња глобална цивилизација. Текст стар око 1.800 година, односно да потиче из трећег века, и то након што су му научници старост одредили методом радиоактивног угљеника.
Цивилизације које нису познавале
цифру нула, морале су се сналазити.
У Вавилону су остављали размак.
Испоставило се да је у питању антички индијски текст, а антички Индијци имали су јако паметне, веште и маштовите математичаре, чак 500 година старији од до сада познатог најстаријег записа броја нула са зида једног храма Ганешу у месту Гвалиор у индијској држави Мађа Прадеш.
Пола миленијума ту или тамо нипошто није безначајно, а посебно не ако је реч о открићу коришћења нуле, заправо једном од највећих математичких открића у људској историји.
Цивилизације које нису познавале цифру нула, морале су се сналазити. У Вавилону су између цифара остављали размак. Вавилонски математичари иначе су користили систем који је, као што ми данас у нашем систему имамо базу 10, за базу имао 60.
Маје су у својим календарима као излаз за ситуације, на местима на којима требало користити нулу, користили симбол за шкољку. О Римљанима и њиховом систему да се не говори. Тек Индија и тамошња богата цивилизација донела је декадни систем са цифрама од 0 до 9, из ког данас баштинимо симбол из ког се развила нула какву познајемо данас.
„Данас знамо да су већ у 3. веку математичари у Индији посејали семе идеје која је данас у модерном свету тако фундаментална. Оваква открића показују колико је математика на индијском потконтиненту вековима била напредна”, стоји у извештају с Оксфорда о открићу.
Рукопис из Башкалија 1881. је пронађен, не би човек веровао, закопан у најобичнијем пољу. Врло рано је постало јасно да је реч о најстаријем познатом математичком рукопису из Индије, мисли се на индијско порекло, место открића је данас у Пакистану.
Рукопис се састоји од 70 врло кртих листова коре брезе и сматрало се да потиче из раздобља између 8. и 12. века. Посебно збуњујуће у одређивању старости било је што је рукопис састављен из неколико делова који потичу из различитих раздобља.
(Извор Б92)
