Сматра се да је најстарији на свету, а научници верују да је измишљен негде у Евроазији или на Блиском истоку између 3.000 и 3.500 година пре нове ере.
Пре две деценије археолози су истраживали сојеничарско праисторијско насеље у Љубљанском барју близу Љубљане где су открили точак и осовину. Пронађени дрвени точак припадао је запрежним колима на два точка и био је стар око 5.200 година. Сматра се да је то најстарији пронађени точак на свету. Научници верују да је точак измишљен негде у Евроазији или на Блиском истоку између 3.000 и 3.500 година пре нове ере.
Најстарији пронађени точак на свету за транспорт приписује се дрвеном точку из Лубљанског барја старости око 5.200 година. Дрвени точак припадао је праисторијским запрежним колима на два точка. Слични точкови су пронађени у брдовитим пределима Швајцарске и југозападне Немачке, али је точак Љубљанског барја већи и старији. То показује да су се дрвени точкови појавили скоро истовремено у Месопотамији и Европи.
Остаци сојеничарског насеља на Љубљанском барју пронађени су 1875. године. Од 2011. налазиште је заштићено као Унескова светска баштина. Најранији становници населили су се у региону још пре 9.000 година у мезолиту. У мезолиту су градили привремена насеља и живели су од лова и сакупљања. Стална насеља нису изграђена све док се први земљорадници нису појавили пре око 6.000 година током неолита.
Сојеничарског насеља (Остан Павлин)
Љубљанско барје се налази у централној Словенији, југозападно од главног града Љубљане. Ово је један од најјужнијих узвишених мочварних региона у Европи, а у алпском свету је и најјугоисточнији регион распрострањености насеља у мочварама. Сојеничарска насеља су типичан феномен праисторијског доба и појављују се на језерима и у мочварним пределима алпског региона.
Отприлике око 1.000 насеља протеже се од источне Француске до Швајцарске, јужне Немачке и северне Италије до Словеније. Очување ове изванредне баштине било је могуће захваљујући поплављеним областима на којима су пронађени. Сачували су се остаци дрвених кућа, алата и други свакодневни предмети, хране, па чак и одеће. Све су то драгоцени извори информација који помажу у истраживању живота древних људи
Језерско, сојеничарско насеље Старе Гмајне случајно је откривено 1992. године. Налази се у југозападном делу Љубљанског барја. Археолози су 2002. године пронашли необичан комад округле даске у овом сојеничарском насељу. Дрвени точак открио је тим словеначких археолога из Археолошког института у Љубљани, у оквиру Истраживачког центра Словенске академије наука и уметности, коју је води Антон Велушчек.
Пронађени артефакт је идентификован као точак са осовином старости између 5.100 и 5.300 година. Точак је био део запрежних кола на два точка. Израђен је од јасена, а осовина је од храста. Полупречник точка износи 70 центиметара, а дебљина је 5. Осовина точка је дугачка 120 центиметара.
Точак и осовина (Небојша Тејић)
Точак је био састављен од две плоче од јасеновог дрвета које су биле повезане са четири храстова клина. Избор јасеновог дрвета није био случајан, због његове чврстоће и због тога што је расло у близини. Осовина је била направљена од једног комада храстовог дрвета и била је дуга 124 цм. Точак је изненађујуће прецизан и изузетно вешто конструисан. Начин везивања и спајања указује на изузетно вештог мајстора и правог познаваоца разних врста дрвета.
Дрвени точак из мочваре конзервиран је меламинском методом којом је вода замењена шећером. Процес је трајао две године, а затим се точак сушио још две године. Точак се данас може видети у Градском музеју у Љубљани.
(Све о археологији)
