U istoriji Zemlje dogodilo se šest, a ne pet velikih iščeznuća brojnih vrsta, pokazalo je novo istraživanje američkih naučnika.
Klasičnih „velikih pet” masovnih izumiranja 1982. su utvrdili Džek Sepkoski i Dejvid M. Raup. Ona su nastupila redom – krajem ordovicijuma, u kasnom devonu, na kraju perma, na kraju trijasa i na kraju krede.No prema radu objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), podrobna ispitivanja fosilnih ostataka pokazala su da se pre 550 miliona godina, tokom razdoblja edijakarijuma, dogodilo prvo veliko izumiranje, u kojem je nestalo oko 80% svih organizama. Zemlju su u to vreme nastanjivali prvi složeni, višećelijski organizmi.
Izumiranje u edijakarijumu preživeli su samo organizmi koji su mogli podneti drastičan pad koncentracije kiseonika, uglavnom organizmi s velikom površinom u odnosu na masu.
Posebno je zanimljivo to što se ono dogodilo zbog promena u okolini i klimi i manjka kiseonika. To je svjevrsno upozorenje za nas ljude koji učestvujemo u sedmom masovnom izumiranju u razdoblju eocen, koje neki danas nazivaju antropocenom zbog ljudskog uticaja na geološke procese, klimu i biosferu.
Brojni dokazi
Izumiranje u edijakarijumu preživeli su samo organizmi koji su mogli podneti drastičan pad koncentracije kiseonika, uglavnom organizmi s velikom površinom u odnosu na masu. „Geološki zapisi pokazuju da su svetski okeani tokom tog vremena izgubili mnogo kiseonika, a nekoliko vrsta koje su preživele imale su tela prilagođena okruženju s niskim sadržajem kiseoika”, rekao je za Sci Tech DailyČenjiTu, paleoekolog i koautor studije.
Za razliku od kasnijih velikih iščeznuća živog sveta, izumiranje u edijakarijumu bilo je teže dokumentovati jer su stvorenja što su tada živela uglavnom imala meka tela koja nisu dobro očuvana u fosilnom zapisu – nije bilo organizama s tvrdim oklopima ili kosturima. „Sumnjali smo na takav događaj, no da bismo ga dokazali, morali smo prikupiti ogromnu bazu podataka s dokazima”, izjavila je koautorka studije Rejčel Surprenant, paleoekološkinja sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu. Tim je dokumentovao životnu sredinu gotovo svake poznate edijakarijumske životinje, veličinu tela, ishranu, sposobnost kretanja i navike.
U svojem istraživanju naučnici su nastojali da opovrgnu teze prema kojima je veliki nestanak životinjskog sveta na kraju edijakarijuma bio nešto drugo, a ne izumiranje. Naime, neki istraživači su ranije verovali da se nestanak može objasniti time što nisu prikupljeni pravi podaci ili, pak, promjnom u ponašanju životinja, kao što je, na primer, dolazak grabljivaca.
Iako nije jasno zašto su iznosi kiseonika tako naglo opali na kraju ere, očigledno je da promena životne sredine može destabilizovati i uništiti život na Zemlji u bilo kojem trenutku. Takve promene podstakle su sva masovna izumiranja, uključujući i ovo koje se trenutno događa.
„Možemo videti prostornu distribuciju životinja tikom vremena, tako da znamo da se nisu samo preselile negde drugde ili bile pojedene – izumrle su”, objasnio je Čenji Tu. „Pokazali smo istinski pad u obilju organizama.”
Evolucioni eksperiment
Stvorenja iz edijakarijima smatrala bi se čudnima prema današnjim standardima. Mnoge su se životinje mogle kretati, ali bile su različite od svega što danas živi.Jedno od tih stvorenja, koje je imalo oblik plosnatog diska, nazvano jeObamus coronatus po bivšem američkom predsedniku. Sićušno jajoliko stvorenje nalik na bobice grožđa nazvano je Attenborites janeae,po engleskom prirodoslovcu ser Dejvidu Atenborou.
„Ove životinje bile su prvi evolucioni eksperiment na Zemlji, no trajale su samo desetak miliona godina. Uopšte, ne dugo u evolucionom smislu”, zaključila je rukovoditeljka studije Meri Droser.Iako nije jasno zašto su iznosi kiseonika tako naglo opali na kraju ere, očigledno je da promena životne sredine može destabilizovati i uništiti život na Zemlji u bilo kojem trenutku. Takve promene podstakle su sva masovna izumiranja, uključujući i ovo koje se trenutno događa.
(Indeks)
