Japanski istraživači kažu da su za korak bliže rešavanja misterije jezgra Zemlje. Odavno je utvrđeno da je oko 85 odsto kore od gvožđa, dok nikl čini dodatnih 10 procenata. Pojedinosti o preostalih pet postotaka – veruje se da bi to mogli biti laki elementi – do sada su su izmicale tumačenju.
Nove provere na Tohoku univerzitetu pokazuju da su mogući kandidati za lake elemente vodonik, silicijum i sumpor. Ogled se sastojao od izrade modela jezgra od različitih materijala, koji su izlagani toploti do 6.000 Celzijusovih stepeni i pritisku od 3,6 miliona puta većem od onog na površini planete.
Istraživači su zatim merili gustinu i brzinu zvuka i zaključili da su fizičke osobine legure gvožđa sa pomenuta tri elementa u skladu sa seizmoloških zapažanjima u prirodnom jezgru.
Najdublje područje Zemlje sastavljeno je od spoljašnjeg tečnog jezgra (2.900 do 5.100 kilometara u dubini) i čvrstog unutrašnjeg jezgra (5.100 do 6.400 kilometara).
Jezgro je jedna od najvažnijih „krajnjih granica” za naučnike da razumeju istoriju Zemlje i uslove u kojima se ona uobličila pre 4,5 milijardi godina.
