Вест о смрти Радмила Иванковица дубоко је потресла све нас иако смо ми његови пријатељи и сарадници знали доста о његовом здравственом стању. Kао и увек када одлазе драги и значајни људи опиремо се да поверујемо у ту вест. И нехотице прелазимо у сећању године његовог живота и деценије наше сарадње.
Радмило М.Иванковић рођен је у Батини (Барања). Школовао се у Батини, Сомбору и Београду. Завршио је студије и магистрирао на Електротехничком факултету у Београду. У „Електропривреди” је обављао више значајних дужности, био је руководилац великих система у тој области, члан међународне групе експерата, председник Управног одбора компаније „Никола Тесла”, члан Управног одбора Музеја Никола Тесла у Београду и председник Скупштине енергетичара Србије. Свуда где је радио био је цењен и успешан, добитник је више признања и плакета за своју делатност. Осим тога био је и у уредништву часописа „Техника”.
Објавио је велики број радова различитог карактера, популарних, стручних и научних, самостално а неке и у коауторству. Стручњаци из области електротехнике су дали високе оцене те активности Иванковића. Моја је дужност да овде укажем на ширину интересовања овог вредног посленика, на радознали дух и заинтересованост за научна и филозофска питања. Сарађивали смо више од две деценије континуирано и водили разговоре о проблемима из историје и филозофије науке. У тој области господин Иванковић је оставио ј велики траг као уредник библиотеке „Популарна наука” и посебних издања. У тој едицији штампана су дела од изузетног значаја за ђаке, студенте и све друге заинтересоване за науку и филозофију.
Објављено је четрдесетпет књига те библилотеке и шест посебних издања истакнутих научника и филозофа. Најпре смо радили сами, а од времена када нам се прикључио др Александар Гордић, изузетни стручњак који је дао нови замах нашем раду, ми смо остварили јединствену научно-филозофску заједницу коју је карактерисало изузетно међусобно поштовање, које се заснивало на заједничким преокупацијама и уважавању високих норми и одговорности према задацима.
Била је, доиста, привилегија сарађивати са господином Иванковићем који је имао посебан дар за популарно приказивање великих епоха и парадигми у историји науке и филозофије, о чему сведоче његове три последње књиге: „Векови класицне физике”, „Великани српске науке” и „Век титана у природним наукама”.
У сећању нас његових сарадника господин Иванковић остаје као светла тачка у овим суморним годинама када смо се бранили озбиљним радом од суровости свакодневице.
Др Радомир Ђорђевић
Овде можете прочитати два есеја-чланка мр Радмила Иванковића написао у „Галаксији”:
