Мање од два одсто људи у свету има природно риђу боју косе, али ген који је проузрокује чини их другачијима од других, не само по изгледу већ и по нижем прагу толеранције бола.
Према истраживачима, боју косе проузрокују рецесивни гени оба родитеља. Риђа боја косе такође наслеђује мутације одређених рецептора који утичу на производњу мелатонина. Сада се поставља питање какве то везе има са болом? Према PBS-у, „ти рецептори се појављују у средњем мозгу, где је регулисана перцепција бола, па постоје докази да ген такође утиче на наш одговор на повреде и непријатан осећај”. Оно што га чини сложенијим, према речима стручњака за лечење бола др Шални Шах из UCI Health, јесте чињеница да „постоје докази да су риђокоси људи толерантнији на локалне анестетике и осетљивији на опиоиде”. То значи да неке врсте бола подносе боље, а неке лошије.
Научници са Универзитета Луивил открили су да риђокосима треба 19 одсто више инхалација и опште анестезије него особама са тамнијом бојом косе, пише UCI Health. То је један од разлога зашто се риђокоси људи више боје зубара, пише часопис Америчког денталног удружења. Њима је потребно више анестетика при стоматолошким захватима.
С друге стране, особе с риђом бојом косе су мање осетљиве на електрични удар, убод игле и пецкање на кожи. Ген је одговоран и за то што су риђокоси људи природно веома беди и имају пеге, а то носи и повећани ризик од опекотина приликом дужег излагања сунчевим зрацима. Док је на свету, као што смо споменули, мање од два одсто људи са риђом бојом косе, они чине 16 одсто оболелих од меланома, тврди Scimex (Science Media Exchange).
(Извор Н1)
