Рогови носорога свих врста поступно су се скратили и сузили у посљедњих сто година, а узрок томе искључиво је човјек, односно лов, утврдили су знанственици. Носорози су раније били трофејни улов, а од 2007. у порасту је криволов због тога што се у традиционалној азијској медицини користе њихови рогови. Резултати истраживања стручњака с Кембриџа, објављени у часопису Пеопле Анд Натуре, темеље се на анализама фотографија носорога у последњих 140 година.
Научници верују да учестали лов на носороге с већим роговима значи да су преживели они с мање импресивним роговима, а сада своје генетске карактеристике преносе новим генерацијама. „Носорози су вероватно најтежи за истраживање у природи због сигурносних разлога. И зато смо збиља узбуђени што смо могли путем фотографија доказати да су им се рогови с временом смањили”, казао је Оскар Вилсон, главни аутор истраживања. „Носорози су рогове развили с разлогом, неке врсте да дохвате храну, друге да се одбране од предатора па сматрамо да би живот с мањим роговима могао наштетити њиховом опстанку.”
Истраживачи су измерили рогове 80 носорога, фотографисаних од 1886. до 2018. године. Радило се о пет врста – белом, црном, индијском, јаванском и суматранском. Проучавали су фотографије носорога које су убили ловци, укључујући познату фотографију из 1911. бившег америчког председника Теодора Рузвелта изнад црног носорога којег је управо усмртио. Мерили су и остале делове тела да би се дужина рога могла тачно упоредила у пропорцији са величином тела. Носорози су, иначе, угрожена врста. Данас их је у дивљини око 30.000, а почетком 20. столећа било их је пола милиона. А три врсте – црни, јавански и суматрански, јесу на попису критично угрожених.
(Индекс)
