SAD: OBOJENA REVOLUCIJA

Glavni mediji i internet giganati sprečavaju postavljanje pitanja o neobjašnjivim izbornim pojavama. Po svoj prilici pribeglo se trpanju glasova u kutije, kao u banana republikama.

Pepe Eskobar

Procurela je pokazna igra savršene, autentične obojene revolucije pod kodnim nazivom „Plavo”, i to od vodećeg instituta uspostavljenog u imperijalnim zemljama koje su izvorno i dizajnirale koncept obojenih revolucija.Nisu skinute oznake poverljivosti sa svih informacija koje će ovde biti otkrivene o igri „Plavo”. To bi moglo da izazove žestok odgovor duboke države, iako se subjekt pod nazivom „Projekat tranzicionog integriteta” poigravao sa sličnim scenarijom.Oba scenarija treba kvalifikovati kao predskazujuće programiranje u kojem je duboka država unapred pripremala javnost za to kako će se tačno stvari odvijati.

Školski posmatrano, standardna obojena revolucija uglavnom počinje u prestonici države Iks, tokom izbornog procesa, pri čemu „pobunjenici“ koji se bore za slobodu uživaju punu nacionalnu i međunarodnu medijsku podršku.

„Plavo” se tiče predsedničkih izbora u državi-hegemonu. U pokaznoj igri, aktuelni predsednik – pod kodnim nazivom „Klovn” – ofarban je u crveno. Njegov izazivač, pod kodnim nazivom „Leš”, ofarban je u plavo (misli se na Trampa i Bajdena i boje republikanske i demokratske stranke). Vežba „Plavo” je, u poređenju sa prethodnim vežbama, na potpuno novom nivou, pošto njena početna pozicija nije puka pobuna, nego pandemija. I to ne bilo kakva pandemija, nego istinski ozbiljna, globalna i zlokobna pandemija, sa eksplozivno zaraznom stopom smrtnosti manjom od jedan odsto.

Srećnom slučajnošću, smrtonosna pandemija omogućila je režiserima „Plavog” da promovišu poštansko glasanje kao najbezbedniju, socijalno distanciranu glasačku proceduru. Na to se nadovezala bujica anketa koje su predviđale neizbežnu pobedu Plavog na izborima – pa čak i plavi talas.Premisa je jednostavna: srušite ekonomiju, a sa njom i aktuelnog predsednika čija je proklamovana misija da postigne procvat ekonomije. Paralelno sa tim, ubedite javnost da je izlazak na birališta zdravstveni rizik.Plavi komitet ništa ne prepušta slučaju, pa je javnosti saopštio da će se suprotstaviti bilo kom rezultatu koji se protivi unapred pripremljenom ishodu: Konačnoj pobedi plavih u pokvarenom, anahronom, anti-neposredno-demokratskom telu nazvanom „elektorski koledž”.

Ukoliko Crveni nekako pobedi, Plavi će čekati da svaki glas bude prebrojan i isparničen na svakom nivou sudstva. Oslanjajući se na ogromnu podršku medija i društvenih mreža do nivoa prezasićenosti, Plavi proglašava da „nema tog scenarija” u kojem će Crvenom biti dopušteno da proglasi pobedu (Aluzija na izjavu predsedavajuće Kongresa Nensi Pelosi koja je pre izbora rekla da „ni u jednom scenariju” Trampu neće biti dopušteno da proglasi pobedu).

Magični glasovi

Osvanuo je izborni dan. Prebrojavanje glasova odvija se glatko – tu su poštanski glasovi, glasovi sa birališta, evidencije iz minuta u minut – uglavnom za Crvenog, naročito u tri države koje su uvek esencijalne za preuzimanje predsedničke fotelje. Crveni takođe vodi i u onome što se karakteriše kao „kolebljive države”.Ali onda, upravo u momentu kada jedna televizija preuranjeno pripisuje zagarantovano crvenu državu Plavom (Foks njuz pripisao Arizonu Bajdenu), svo prebrojavanje glasova se pred ponoć zaustavlja u glavnim urbanim zonama u ključnim kolebljivim državama pod plavim guvernerima, i to dok je Crveni u vođstvu.

Brojanje glasova u Arizoni (Sinna Nasseri/TIME)

Plavi operateri zaustavljaju prebrojavanje da bi proverili da li njihov scenario plave pobede može da se ostvari bez izvlačenja poštanskih glasova. Njihov preferirani mehanizam jeste da kreiraju „volju naroda” održavanjem iluzije poštenja. Ali uvek mogu da se oslone na plan B, odnosno dodavanje urbanih poštanskih glasova, dok se Plavi ne spase u dve naročito bitne kolebljive države koje je Crveni osvojio na prethodnim izborima.

Upravo to se događa. Počevši od dva sata posle ponoći, na scenu stupaju „magični” glasovi u ove dve ključne države. Iznenadno, vertikalno korigovanje Bajdenovih glasova uključuje i slučaj okruga u kojem se pojavljuje tovar od preko 130 hiljada plavih glasova i nijedan crveni. Statističko čudo božanskih dimenzija.

Pitanja bez odgovora

Punjenje glasačkih kutija je tipična prevara koja se primenjuje u banana republikama u slučaju obojenih revolucija. Plavi operateri koriste oprobani metod sa tržišta zlatnih fjučersa, kada panična rasprodaja obara cenu zlata, čime se štiti američki dolar.Plavi operateri računaju na to da savez glavnih medija i velikih tehnoloških korporacija neće dovesti u pitanje kako je niotkuda broj glasova mogao da skoči u korist Plavog u odnosu 2/3 ili 3/4.Veruju da se niko neće zapitati kako je prednost Crvenog u rasponu od dva do pet odsto u nekolicini država uspela da se pretvori u prednost Plavog u rasponu od 0,5 do 1,4 odsto, do negde četiri časa iza ponoći.

I kako se ova diskrepanca dogodila u dve kolebljive države maltene istovremeno. I kako se u nekim okruzima pojavilo više birača nego što ih ima na spiskovima. I kako u kolebljivim državama broj dodatnih misteroznih glasača Plavog kandidata drastično prevazilazi broj glasova za plave senatore u tim istim državama, iako evidencija pokazuje da su ukupne razlike u tom smislu tradicionalno male. I kako je izlaznost u jednoj od ovih država dostigla 89.25%..

Dan nakon izbora pojavljuju se neubedljiva objašnjenja da je jedan od potencijalnih utovara glasova prosto posledica „operativne greške”, dok u drugoj spornoj državi nema objašnjenja za prihvatanje glasova bez poštanskog žiga.Plavi operateri nisu zabrinuti jer mediji glavnog toka i velike tehnološke korporacije svaku žalbu etiketiraju kao „teoriju zavere”.

Crvena kontrarevolucija

Dva predsednička kandidata ne rade baš u svoju korist.

Leš je, u frojdovskoj omašci, otkrio da je njegova stranka pripremila najsveobuhvatniju i „najraznovrsniju” prevaru u istoriji.Ne radi se samo o tome da će Leš biti pod istragom povodom maglovite kompjuterske afere (misli se na laptop Bajdenovog sina). On je pacijent koji boluje od demencije drugog stepena čije stanje se ubrzano pogoršava. Lekovima ga održavaju jedva funkcionalnim, ali ni oni ne mogu da spreče postepeno gašenje njegovog uma.

Za to vreme Klovn, ostajući veran svojim instinktima, deluje preventivno proglašavajući čitave izbore nameštenim, ali bez pružanja konkretnih dokaza. Savez glavnih medija i tehnoloških korporacija lako ga srozava na nivo nikoga ko širi „lažne tvrdnje”.

Ulična kutija za glasačke listiće koji se šalju poštom
(Nicole Hester/Mlive.com)

Sve ovo se dešava nakon što je lukava, stara, ogorčena operaterka ne samo izjavila da je jedini prihvatljiv scenario plava pobeda, nego je sebe već i pozicionirala za preuzimanje glavne bezbednjačke funkcije.Plava šema takođe predviđa da će Crveni zakoračiti jednosmernom stazom – angažovaće armiju advokata sa zahtevom da pristupe i pročešljaju svaki birački spisak i poštanski glas, što je proces koji de fakto predstavlja forenzičku analizu.

Međutim, plavi ne mogu da predvide koliko će lažnih listića biti otkriveno tokom provere. Leš će proglasiti pobedu, dok Klovn cilja borbu na duge staze, spreman da čitavu stvar izvede pred Vrhovni sud.Crvena mašinerija je sve to već predvidela, pošto je bila potpuno svesna kako će se operacija plavih odvijati. Crvena kontrarevolucija nosi sa sobom potencijal za strateško šahmatiranje plavih.

Napad ima tri kraka, pri čemu Crveni koriste Pravosudni komitet Senata, sam Senat i Vrhovnog tužioca, koji su pod kontrolom Klovna sve do inauguracionog dana. Cilj žestoke pravne bitke je da se sruše plavi.Glavni operateri Crvenih imaju opciju uspostavljanja komisije Senata ili specijalnog istražitelja kog bi imenovalo Ministarstvo pravde na zahtev Pravosudnog komiteta, da se sprovede istraga protiv Leša.

Za to vreme potrebno je da elektorski koledž dva puta u rasponu od mesec dana glasa da bi i zvanično potvrdio izbor novog predsednika. Ovi glasovi će prispeti usred jedne ili možda čak dve istrage protiv Leša. Elektor iz svake od država može odbiti da glasa za Leša dok se ovaj nalazi pod istragom, pa je u tom slučaju za tu državu nelegalno da dopusti svojim elektorima overavanje izbornih rezultata.

Protiv Leša bi čak sama njegova partija mogla da pokrene opoziv usled nepovratnog pogoršanja njegovog mentalnog zdravlja, u skladu sa 25. amandmanom Ustava SAD. Haos do kog bi sve ovo dovelo morao bi da rešava Vrhovni sud, naklonjen crvenima. To baš i nije ishod koji bi plavi želeli.

Kazino uvek pobeđuje

Srž stvari jeste da ove igrice transcendiraju i crvene i plave. Sve se vrti oko završne igre duboke države.U pitanju je džinovska psihološka operacija ukalupljena pod maksimom „zavadi pa vladaj”, da bi se rulja nahuškala na rulju, pri čemu jedna strana diže ustanak protiv onoga što percipira kao nelegitimnu vlast. Onih 0,00001 sa vrha udobno posmatra klanicu, koja je sve manje metaforična.Iako duboka država, koja koristi svoje plave pione, nikad ne bi dozvolila Klovnu da pobedi, unutrašnji „zavadi pa vladaj” model mogao bi da se ispostavi kao najmanje razoran ishod za čitav svet.

Teorijski posmatrano, kontekst građanskog rata sprečava duboku državu da dodatne delove Globalnog Juga bombama uteruje u distopijsku „demokratiju” koju sada simulira.S druge strane, unutrašnji zastoj Imperije haosa mogao bi da podstakne još inostranih avantura, kao nužnu diverziju za postizanje kakve-takve unutrašnje konsolidacije.

Džo Bajden s republikanskim senatorom Lindzijem Grejemom
(CQ-Roll Call/Getty Images)

U tome je lepota pokazne igre Plavih: Kako god okreneš, na kraju pobeđuje Kazino.

(Izvor Novi Standard)