Басен Средоземног мора поново је пре пет милиона година испуњен водом у највећој поплави на нашој планети. Према променама, слапови воде који су испунили корито ишчезлог Средоземног мора били су 500 пута већи од тока реке Амазон.
Да ли је Средоземно море некада било Сахара? Пре пет милиона година нашу планету погодила је поплава, што доказује слој соли и до 3,2 километра испод тиркизних вода Средоземног мора. То је један од ретких трагова древног Средоземног мора које је ишчезло пре неколико милиона година, а поједини научници верују да је некада у потпуности испарило и осушило се као пустиња Сахара на југу.
Научници верују да је море готово у потпуности ишчезло у том периоду. Између Атлантског океана и испражњеног корита мора лежала је само танка превлака, где се данас налази Гибралтарски мореуз.
Истраживања која су научници спроводили током година, нису открила мистерију нестанка мора, као ни бујицу која је море вратила. Басен Средоземног мора поново је пре пет милиона година испуњен водом у највећој поплави на нашој планети. Према променама, слапови воде који су испунили корито ишчезлог Средоземног мора били су 500 пута већи од тока реке Амазон.
Водена „жила куцавица”
Данијел Гарсија Кастапланос из Института за науку о Земљи Jaume Almera у Барселони водио је тим стручњака који су пронашли седиментне наслаге настале после катаклизмичне поплаве. Да ње није било, не би дошло ни до повезивања с Атлантским океаном, па Средоземно море какво нам је познато данас не би постојало. Средоземно море је жила куцавица када је у питању циркулација воде на глобалном нивоу. Његова повезаност с Атлантиком утиче на климу и образац по којем настају олује, пише „Национална географија”.
Нeзапамћена поплава
Познато је да кише и реке нису довољне да напуне басен Средоземног мора. Поуздани извор воде је Атлантски океан, који је повезан са Гибралтарским мореузом, између Шпаније и Марока. Постоји вероватноћа да је пре неколико милиона година померање тектонских плоча изазвало подизање земљишта, чиме је веза између Медитерана и Атлантика прекинута. Пре око шест милиона година, наслаге соли у Средоземном мору почеле су да се нагомилавају јер та со није имала куда да оде. Соли је било у толикој количини, да би сваки човек на свету имао довољно гранула да напуни Велику пирамиду у Гизи.
Научници верују да је море готово у потпуности ишчезло у том периоду. Између Атлантског океана и испражњеног корита мора лежала је само танка превлака, где се данас налази Гибралтарски мореуз. Пре готово 5,3 милиона година, огромна поплава пробила је превлаку и поново повезала океан с морем. Пробој воде вероватно је био минималан у почетку, али је потом уследила ерозија земљишта. Дошло је до незаустављивог догађаја, како објашњава Гарсија Кастапланос.
Али баш као и астероид који је избрисао диносауре с лица Земље, и ове мегапоплаве се догађају ретко.
Бујица воде је пунила басен брзином од 100 милиона кубних метара воде по секунди, према неким проценама, допунивши море у року од две године или мање. Такав налет воде раскопао је седиментне наслаге које су покривале површину равну око 400 милиона олимпијских базена, издубивши Гибралтарски мореуз и подморски кланац. Овај катаклизмични догађај је променио читаво подручје.
Склопљена слагалица
Пре 200 година геолози нису ни веровали да је поплава оваквих размера могућа и тражили су доказе за тако нешто у догађајима садашњице. Али баш као и астероид који је избрисао диносауре с лица Земље, и ове мегапоплаве се догађају ретко. Научном историјом Медитерана научници су почели да се баве тек педесетих година двадесетог века, тако што је испитала наслаге са дна Средоземног мора.
Геолози са Универзитета у Утрехту у Холандији сматрају да Медитеран није био пустиња, већ мала водена површина, о чему сведоче фосилни остаци пронађени на том подручју. Истраживање седиментних наслага на дну Средоземног мора се наставља уз помоћ методе геолошког ултразвука којим се мери морско дно, а научници се надају да ће с новим сазнањима употпунити тренутну слику овог праисторијског догађаја.
(Извор РТС)
