Ново истраживање бави се питањем ‒ да ли се време проведено у сну може користити продуктивније, нпр. за учење новог језика? До сада је истраживање снова било усредсређено на стабилизовање и јачање сећања која су настала током претходне будности. Међутим, учење током спавања је ретко испитивано. Постоје значајни докази да се информације научене у будном стању понављају у главним цртама, што јача још увек крхке трагове меморије и уграђује новостечене податке у већ постојеће складиште знања.
Након буђења, учесници су могли да
Реактивирају ове везе формиране
у сну да би приступили
значењу новонаучених страних речи.
Ако понављање током спавања побољшава чување информација које се науче у будном стању, онда би почетна обрада нових информација такође требало да буде изводљива током сна, урезујући траг памћења који траје и у стању будности. Ову појаву истраживали су Катарина Хенке, Марк Зист и Симон Рух из Института за психологију у Берну. Ови истраживачи су сада први пут показали да се и током дремања у току дана нове стране речи и њихов превод могу повезати с асоцијацијама похрањеним у будном стању. Након буђења, учесници су могли да реактивирају ове везе формиране у сну да би приступили значењу новонаучених страних речи.
Хипокампус, неуронска структура у слепоочном делу мозга неопходна за асоцијативно учење у будном стању, такође је подржавао проналажење асоцијација формираних у сну. Резултати овог експеримента објављени су у научном часопису Current Biology. Истраживање је изведено у оквиру научног пројекта „Декодирање сна”.
(Извор РТС)
